Jovanu 1 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Оваплоћење Божје речи

¹ У почетку беше реч Божја, и та реч беше у Бога, и Реч беше Бог.

² И беше у почетку у Бога.

³ Све је кроз њу постало, и ништа што је постало није постало без ње.

⁴ У њој беше живот, и живот беше светлост за људе.

⁵ И светлост светли у тами, и тама је не прихвати.

⁶ Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован;

⁷ овај дође за сведочанство, да посведочи за светлост, да сви поверују кроз њега.

⁸ Он не беше светлост, него је требало да сведочи о светлости.

⁹ Истинита светлост, која осветљава сваког човека, долажаше на свет.

¹⁰ На свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет га не позна.

¹¹ Својима је дошао, и његови га не примише.

¹² А свима који га примише даде моћ да постану деца Божја – онима што верују у његово име,

¹³ који се не родише од крви, ни од воље тела, ни од мужевљеве воље, него од Бога.

¹⁴ И реч се оваплоти и станова међу нама, и гледасмо њену славу, славу као Јединороднога од Оца, пуног благодати и истине.

¹⁵ Јован сведочи за њега и виче: „Овај је за кога рекох: који за мном долази постоји пре мене, јер пре мене беше.”

¹⁶ Из његове пуноће сви ми примисмо, и то благодат за благодат.

¹⁷ Јер Закон је дан преко Мојсија, а благодат и истина дођоше кроз Исуса Христа.

¹⁸ Бога нико никад није видео; Јединородни Бог, који је у Очевом крилу, он га објави.

Сведочанство Јована Крститеља

¹⁹ Ово је Јованово сведочанство, кад Јудејци из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га запитају: „Ко си ти?”

²⁰ И призна и не порече, те исповеди: „Ја нисам Христос.”

²¹ Тада га запиташе: „Шта, дакле? Јеси ли ти Илија?” Он рече: „Нисам.” „Јеси ли пророк?” И одговори: „Не.”

²² Онда му рекоше: „Ко си? – Да можемо одговорити онима који су нас послали; шта кажеш за себе?”

²³ Рече: „Ја сам глас онога што виче у пустињи: ‘Поравните пут Господњи’, као што рече пророк Исаија.”

²⁴ И посланици беху од фарисеја.

²⁵ Они га упиташе и рекоше му: „Зашто онда крштаваш! Кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк?”

²⁶ Јован им одговори: „Ја крштавам водом; међу вама стоји онај кога ви не знате,

²⁷ који за мном долази, коме ја нисам достојан да одрешим ремен на његовој обући.”

²⁸ Ово се догодило у Витанији, с оне стране Јордана, где је Јован крштавао.

²⁹ Сутрадан виде Исуса како долази к њему и рече: „Ево Јагње Божје које уклања грех света!

³⁰ Ово је онај за кога рекох: ‘За мном долази човек који је пре мене постао, јер беше пре мене.’

³¹ И ја га нисам знао, али да би се он показао Израиљу, зато сам дошао и крштавам водом.”

³² И посведочи Јован говорећи: „Видео сам Духа како силази као голуб с неба и оста на њему.

³³ И ја га нисам знао, него онај што ме посла да крстим водом, он ми рече: ‘На кога видиш да силази Дух и остаје на њему, тај крштава Духом Светим.’

³⁴ И ја сам видео и сведочио да је то Син Божји.”

Први ученици

³⁵ Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од његових ученика,

³⁶ и кад погледа на Исуса, који је пролазио, рече: „Гле, Јагње Божје!”

³⁷ И чуше га двојица ученика како говори, па пођоше за Исусом.

³⁸ А Исус се обазре и, видевши их да иду за њим, рече им: „Шта тражите?” А они му рекоше: „Рави”, што преведено значи: „Учитељу, где станујеш?”

³⁹ Рече им: „Дођите, па ћете видети.” Тада дођоше и видеше где борави, те осташе код њега онај дан; беше око десетога часа.

⁴⁰ Андреј, брат Симона Петра, беше један од оне двојице што су чули од Јована и пошли за Исусом.

⁴¹ Овај нађе прво свога брата Симона и рече му: „Нашли смо Месију”, што преведено значи: Христа.

⁴² Доведе га Исусу. Исус га погледа и рече: „Ти си Симон, син Јованов, тебе ће назвати Кифа, што значи Петар.”

⁴³ Сутрадан хтеде да изађе у Галилеју, и нађе Филипа. И рече му Исус: „Хајде за мном.”

⁴⁴ А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.

⁴⁵ Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писаху Мојсије у Закону и Пророци, Исуса, сина Јосифова из Назарета.”

⁴⁶ И рече му Натанаил: „Може ли из Назарета да буде нешто добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!”

⁴⁷ Исус виде Натанаила како иде к њему и рече за њега: „Гле, заиста је Израиљац у коме нема лукавства.”

⁴⁸ Рече му Натанаил: „Одакле ме познајеш?” Исус одговори и рече му: „Пре но што те Филип позва, видех те кад си био под смоквом.”

⁴⁹ Одговори му Натанаил: „Рави, ти си Син Божји, ти си цар Израиљев!”

⁵⁰ Одговори Исус и рече му: „Верујеш ли зато што сам ти рекао да те видех под смоквом? Видећеш и веће од овога.”

⁵¹ И рече му: „Заиста, заиста, кажем вам: видећете отворено небо и анђеле Божје како се пењу и силазе на Сина човечјег.”