Јездра 9 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Проблем мешовитих бракова

¹ После тога дођоше ми поглавари и рекоше: „Народ Израиљев, свештеници и левити нису се одвојили од народа земље и гадости њихових, од Хананаца, Хетејаца, Ферезејаца, Јевусејаца, Амонаца, Моаваца, Египћана и Аморејаца.

² Они су узимали кћери њихове за себе и за синове своје, тако да се помеша свето семе с народима земље. Поглавари и старешине први су у том преступу.”

³ Кад сам то чуо, раздерао сам одећу своју и огртач свој, чупао сам косу и браду своју и седох тужан.

⁴ Сви који су се бојали речи Божје сакупише се око мене због греха оних који су се вратили из ропства. Ја сам остао седећи утучен до жртве вечерње.

⁵ О вечерњој жртви устадох потресен, раздеране одеће и огртача, падох на колена и раширих руке своје ка Господу, Богу своме.

Молитва Јездрина

⁶ Тада рекох: „Боже мој! Стидим се и бојим се да подигнем очи своје ка теби, Боже мој! Безакоња наша намножише се преко главе и греси наши нарастоше до неба.

⁷ Од времена отаца својих до данас над нама је кривица велика. Због грехова наших били смо предани ми, цареви наши и свештеници наши у руке царева земаљских, под мач, у ропство, опљачкани и осрамоћени као што је и данас.

⁸ А сада, за кратко време, дође нам милост Господа, Бога нашег, да нас остане остатак и даде нам уточиште у свом месту светом, да би нам просветлио очи наше Бог наш и дао нам мало живота у ропству нашем.

⁹ Ми смо робови, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским. Подигли смо храм Бога свога, обновили рушевине и добили уточиште у Јудеји и у Јерусалиму.

¹⁰ Шта сада да кажемо, Боже наш, после свега? Оставили смо заповести своје,

¹¹ које си нам наредио преко слугу својих, пророка, речима: ‘Земља у коју идете да је наследите нечиста је земља због гадости народа земаљских, због гнусоба којим су је испунили до краја у нечистоти својој.

¹² Зато кћери своје не дајте за синове њихове и кћери њихове не узимајте за синове своје. Немојте да тражите њихов мир и срећу никада да бисте се оснажили, јели најбоље плодове земље и оставили је у наслеђе синовима својим довека.’

¹³ После свега што дође на нас због злих дела наших и велике кривице наше, ти си нас, Боже наш, прекорео мање него што греси наши заслужују. Оставио си нам овај остатак.

¹⁴ Зар ћемо и даље преступати заповести своје и дружити се с гадним народима овим?

¹⁵ Господе, Боже Израиљев! Ти си праведан јер је претекао остатак данас. Ево, ми смо пред тобом с кривицом својом, иако због ње не бисмо могли стајати пред тобом!”