Јездра 3 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Обнова богослужења

¹ Кад дође седми месец, синови Израиљеви били су у својим градовима. Потом се сабра народ једнодушно у Јерусалим.

² Тада Јоседеков син Исус са својом браћом свештеницима и Салатилов син Зоровавељ са својом браћом почеше да граде жртвеник Богу Израиљевом да би приносили на њему жртве паљенице као што пише у Закону Мојсија, човека Божјег.

³ Они подигоше жртвеник на старом месту јер су се бојали народа у земљи. На њему су приносили жртве паљенице јутром и вечером.

⁴ Прославили су Празник колиба по пропису, приносећи жртве паљенице сваки дан према броју како је одређено за сваки дан.

⁵ Потом су принели сталну жртву паљеницу, жртве за млад месец и за све празнике Господње и оне драговољне приносе Господу.

⁶ Од првог дана седмог месеца почели су да приносе жртве паљенице Господу иако нису били постављени темељи светилишта Божјег.

⁷ Каменоресцима и дрводељама давали су новац, а храну, пиће и уље Сидонцима и Тирцима да довозе кедровину с Ливана до Јафе, као што им је дозволио персијски цар Кир.

⁸ Друге године по повратку њиховом у храм Господњи у Јерусалиму, другог месеца, започеше да раде син Салатилов Зоровавељ, Јоседеков син Исус и остала браћа њихова, свештеници и левити и сви који су се вратили из ропства. Поставили су левите од двадесет година и више да воде посао око храма Господњег.

⁹ Одређени су да сложно управљају радницима у храму Божјем Исус, синови његови и браћа његова, Кадмило са синовима својим, потомцима Јудиним, потомци Инададови са синовима и браћом својом левитима.

¹⁰ Кад су зидари поставили темељ храму Господњем, поређали су се свештеници у одеждама и с трубама и левити од рода Асафовог с кимвалима да славе Господа по упутству цара Израиљевог Давида.

¹¹ Певали су хвалећи и славећи Господа: „Он је добар и милост његова је довека над Израиљем.” Сав народ је клицао гласно хвалећи Господа зато што је постављен темељ храма Господњег.

¹² Међутим, многи свештеници и левити и старији поглавари родова отачких, који су били видели основу првобитног храма, гласно су плакали, а многи су клицали од радости.

¹³ Тако нико није могао да разликује радосно клицање од плача народа. Народ је гласно клицао и вика се чула надалеко.