Јестира 9 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Освета Јудејаца

¹ Дванаестог месеца, а то је месец адар, тринаестог дана, кад је требало да се учини по царевој речи и наредби, тог дана кад су се непријатељи Јудејаца надали да ће да их надвладају, деси се обрнуто, јер Јудејци надвладаше непријатеље своје.

² Јудејци су се скупили у својим градовима у свим областима цара Асвира да дигну руке на оне који су хтели да им науде. Нико није могао да ми се одупре јер је страх био ушао у све народе.

³ Сви управитељи, намесници, великаши и службеници цареви штитили су Јудејце јер их је био обузео страх од Мардохеја.

⁴ Наиме, Мардохеј је постао моћан на двору царевом. Глас о њему ширио се кроз све земље јер је тај човек, Мардохеј, постајао све моћнији.

⁵ Тако Јудејци побише мачем све непријатеље своје, уништише, истребише и учинише противницима шта су пожелели.

⁶ У престоници Сусану побише Јудејци и истребише пет стотина људи.

⁷ Убише Фарсандату, Далфона, Аспату,

⁸ Порату, Адалију, Аридату,

⁹ Фармасту, Арисаја, Аридаја и Вајезату.

¹⁰ Десет синова Амана, сина Амедатиног, непријатеља Јудејаца, побише, али не пружише руке на плен.

¹¹ Истог дана кад су јавили цару број побијених у престоници Сусану,

¹² рече цар царици Јестири: „У престоници Сусану Јудејци побише и истребише пет стотина људи и десет синова Аманових. Шта ли су тек учинили по осталим земљама царевим? Шта желиш даће ти се! За шта молиш добићеш!”

¹³ Јестира одговори: „Ако се цар слаже, нека се дозволи Јудејцима у Сусану да и сутра учине по данашњој наредби, па да се десет синова Аманових обесе на вешала.”

¹⁴ Цар рече да се тако учини. Изађе заповест у Сусану и обесише десет синова Аманових.

¹⁵ Тако се скупише Јудејци у Сусану и четрнаестог дана месеца адара побише у Сусану три стотине људи. Ни тада не пружише руке на плен.

¹⁶ Остали Јудејци по областима царевим скупише се да бране своје животе. Они се осветише непријатељима својим и побише седамдесет пет хиљада противника својих. Плен нису дирали.

Слављење празника Пурим

¹⁷ То се догодило тринаестог дана месеца адара, а четрнаестог починуше и прославише тај дан гостећи се и веселећи се.

¹⁸ Јудејци у Сусану окупили су се тринаестог и четрнаестог дана, починуше петнаестог. Празновали су тај дан гостећи се и веселећи се.

¹⁹ Тако и Јудејци по селима који живе по неограђеним местима празнују четрнаести дан месеца адара веселећи се и гостећи се и размењујући дарове међу собом.

²⁰ Мардохеј описа ове догађаје и разасла писма свим Јудејцима по свим областима цара Асвира, ближим и даљим.

²¹ Он им је наложио да четрнаести дан месеца адара и петнаести дан празнују сваке године

²² као дане кад су Јудејци починули од непријатеља својих и као месец кад им се жалост претворила у радост и туга у весеље. Ти дани се празнују гостећи се и веселећи се, размењујући дарове и дарујући сиромашне.

²³ Јудејци прихватише да чине оно што су већ почели и што им је Мардохеј написао:

²⁴ „Амедатин син Аман, Агагејац, непријатељ свих Јудејаца, био је наумио да истреби Јудејце. Бацио је пур, то јест жреб, да их побије и уништи.

²⁵ Међутим, кад она изађе пред цара, он заповеди писмом тако да се зла намера његова коју је смислио за Јудејце обратила на његову главу. Обесили су на вешала и њега и синове његове.”

²⁶ Због тога прозваше те дане Пурим од речи „пур”. Због свих речи тога писма и према оном што су видели и доживели,

²⁷ учинише Јудејци за себе, за своје потомке и све који им се придруже да непроменљиво славе та два дана у години према пропису и у одређено време.

²⁸ Тих дана се треба сећати и славити у сваком нараштају у свакој породици, свакој покрајини и сваком граду. Дани Пурима не смеју да ишчезну међу Јудејцима и да се сећање на њих изгуби у потомству њиховом.

²⁹ Царица Јестира, ћерка Авихаилова, и Мардохеј Јудејац снажно су написали другу заповест да би потврдили Пурим.

³⁰ Они послаше писмо свим Јудејцима у сто двадесет седам земаља цара Асвира с порукама мира и истине.

³¹ Треба славити дане Пурима у време које су им одредили Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што су одредили себи и потомцима својим за пост и за оплакивање.

³² Тако Јестирина заповест потврди прописе Пурима, и то се записа у књигу.