Јеремија 38 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Јеремија у јами

¹ Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годемија и Малхијин син Пасхор чули су речи које је говорио Јеремија свем народу рекавши:

² „Овако говори Господ: ‘Ко остане у овом граду, погинуће од мача, глади и куге. Међутим, ко се преда Халдејцима, остаће жив. Живот ће му остати као плен, и живеће.’

³ Овако говори Господ: ‘Овај град биће предат у руке војсци цара вавилонског, тако да ће га заузети.’”

⁴ Тада великаши рекоше цару: „Овај човек треба да се погуби. Он слаби руке ратника који су остали у граду и руке целог народа кад им такве речи говори. Тај човек не жели добро овом народу, него зло.”

⁵ Цар Седекија рече: „Ето, он је у вашим рукама. Цар не може да вам се супротставља.”

⁶ Тада ухватише Јеремију и бацише га у јаму Амелеховог сина Малхије, која је била у тамничком дворишту. Јеремију спустише конопцима. У јами није било воде, него глиб, тако да Јеремија упаде у глиб.

⁷ Кад чу Етиопљанин Авдемелех, дворанин, који је био у царевом двору, да су Јеремију бацили у јаму, а цар је седео на Венијаминовим вратима,

⁸ изађе Авдемелех из двора царевог и рече цару говорећи:

⁹ „Царе, господару мој! Зло чине ти људи у свему што учинише пророку Јеремији кад га бацише у јаму. И тамо где је био, умро би од глади јер у граду нема више хлеба.”

¹⁰ Тада цар заповеди Етиопљанину Авдемелеху говорећи: „Узми у своје руке одавде тридесет људи и извуци из јаме пророка Јеремију док није умро.”

¹¹ Онда Авдемелех узе под своју власт људе и уђе у двор царев пред ризницу. Он узе оданде изношену одећу и старе крпе, па их спусти конопцима Јеремији у јаму.

¹² Тада рече Етиопљанин Авдемелех Јеремији: „Подметни под пазух ову изношену одећу и крпе испод конопца.” Јеремија тако уради.

¹³ Онда конопцима извукоше Јеремију из јаме. Отад је Јеремија био у дворишту тамничком.

¹⁴ Потом цар Седекија посла по пророка Јеремију. Доведоше га и њему на трећи улаз у храм Господњи. Цар рече Јеремији: „Питао бих те нешто, али немој ништа да затајиш.”

¹⁵ Јеремија рече Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме погубити? Ако те саветујем, нећеш ме послушати!”

¹⁶ Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: „Тако да је жив Господ који нам је ову душу дао, нећу те погубити, нити ћу те предати у руке оних људи који траже душу твоју.”

¹⁷ Онда Јеремија рече Седекији: „Овако говори Господ, Бог Саваот, Бог Израиљев: ‘Ако одеш пред великаше цара вавилонског, остаће жива душа твоја. Град овај неће огњем спалити и живећете и ти и дом твој.

¹⁸ Ако не одеш пред великаше цара вавилонског, овај ће град пасти у руке Халдејаца. Они ће га огњем спалити, а ти се нећеш извући из руку њихових.’”

¹⁹ Цар Седекија рече Јеремији: „Ја се бојим Јудејаца који су пребегли Халдејцима да ме не предају у руке њихове, па да ми се ругају.”

²⁰ Јеремија рече: „Неће те предати. Послушај глас Господњи који сам ти пренео, па ће ти добро бити и живот ћеш сачувати.

²¹ Ако не изађеш, ево речи које ми објави Господ:

²² ‘Ево, све жене које су остале у двору цара Јудиног одвешће великашима цара вавилонског и оне ће рећи: Преварише те и победише те "мирни" пријатељи твоји. Ноге ти у глиб упадоше, а они се повукоше!

²³ Све жене твоје и сву децу твоју одвешће Халдејцима, а и ти сам нећеш се извући из руку њихових. Пашћеш у руке цара вавилонског и овај град биће огњем спаљен.’”

²⁴ Тада рече Седекија Јеремији: „Нико нека не сазна ове речи, па нећеш умрети.

²⁵ Ако великаши сазнају да сам разговарао с тобом, па ти дођу и кажу: ‘Реци нам шта си говорио цару. Немој да кријеш од нас, па те нећемо погубити. Шта је цар теби говорио?’

²⁶ Ти им кажи: ‘Ја сам молио цара да ме не враћа у кућу Јонатанову да не бих тамо умро.’”

²⁷ Потом дођоше сви великаши Јеремији, па га запиткиваху, а он им одговори све оне речи које му цар заповеди. Тада га оставише јер ништа нису сазнали.

²⁸ Тако остаде Јеремија у тамничком дворишту до дана кад је Јерусалим био освојен. Он је био тамо кад је Јерусалим био освојен.