Јеремија 20 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Јеремијино јадање

¹ Свештеник Пасхор, син Имиров, врховни надзорник у храму Господњем, чуо је Јеремију какве речи пророкује.

² Пасхор удари пророка Јеремију и стави га у окове код горњих врата Венијаминових, при храму Господњем.

³ Кад сутрадан Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: „Господ те не зове више Пасхор него ‘ужас свуда’.

⁴ Јер овако говори Господ: ‘Ево, предајем ужасу тебе и све пријатеље твоје. Они ће пасти од мача непријатеља својих и ти ћеш то видети очима својим. Све Јудејце ћу дати у руке цару вавилонском. Он ће их заробљене одвести у Вавилон и мачем побити.

⁵ Све богатство овог града, сав трудом стечени иметак, све драгоцености и све благо царева Јудиних даћу у руке непријатеља њихових. Они ће га разграбити, опљачкати и у Вавилон однети.

⁶ И ти, Пасхоре, и сви твоји укућани отићи ћете у ропство. Ти ћеш доћи у Вавилон, тамо ћеш умрети и тамо ће покопати и тебе и све пријатеље твоје којима си лажи проповедао.’”

⁷ Господе, ти си ме наговарао и наговорио си ме. Надјачао си ме и савладао си ме. Подсмевају ми се сваки дан, сви ми се ругају.

⁸ Кад проговорим, морам да вичем, морам да објављујем: „Неправда! Насиље!” Заиста, реч Господња доноси ругање и подсмех сваки дан.

⁹ Ја рекох: „Нећу мислити на њега и нећу више говорити у име његово.” Али тад би у срцу мом као огањ распламтели, затворен у костима мојим! Уморих се задржавајући га, али не могох више!

¹⁰ Чујем многе како говоре: „Ужас свуда! Пријавите га! Хајде да га пријавимо!” Сви с којима сам у миру био вребају да посрнем: „Можда ће се преварити, па ћемо га надвладати и њему се осветити!”

¹¹ Али Господ је са мном као моћан јунак! Посрнуће прогонитељи моји и неће надвладати. Много ће се посрамити јер нису успели. Срамота им је вечна, незаборавна.

¹² Господе Саваоте, који праведника испитујеш и видиш му бубреге и срце, учини да видим освету твоју над њима, јер теби сам поверио парницу своју!

¹³ Певајте Господу! Хвалите Господа! Он избавља душу сиромаху из руку зликоваца!

¹⁴ Нека је проклет дан у ком сам се родио! Дан кад ме роди мати моја нека није благословен!

¹⁵ Проклет нека је човек који јави оцу мом: „Роди ти се дете мушко!” Тако га обрадова.

¹⁶ Том човеку нека буде као градовима које Господ немилице развали. Нека он слуша ујутру јауке, а бојну вику у подне,

¹⁷ јер ме не уби у утроби мајчиној, да ми гроб буде мајка моја, да јој утроба остане трудна довека!

¹⁸ Зашто из утробе изађох да гледам јад и невољу и да се у срамоти заврше дани моји?