Јеремија 18 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Кајање и некајање Лончарева символика

¹ Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

² „Устани и сиђи у кућу лончареву. Тамо ћу ти саопштити своје речи.”

³ Тада сиђох у кућу лончареву и, гле, он је радио на лончарском точку.

⁴ Тад се поквари посуда у лончаревој руци коју је правио од иловаче. Он начини другу, која је у очима лончаревим била добра.

⁵ Тада ми дође реч Господња говорећи:

⁶ „Зар не могу да чиним као лончар, доме Израиљев?”, говори Господ. „Ето, као што је иловача у руци лончаревој, тако сте и ви у мојој руци, доме Израиљев.

⁷ Кад објавим народу или царству да ћу их истребити, уништити и затрти,

⁸ и тај се народ одврати од зла за које сам им говорио, ја ћу одустати од несреће коју сам им наменио.

⁹ Кад кажем народу или царству да ћу да га сазидам и засадим,

¹⁰ ако учини зло у очима мојим, не слушајући глас мој, одустаћу од добра које сам рекао да ћу учинити.

¹¹ Сад, кажи Јудејцима и становницима Јерусалима и реци: ‘Овако говори Господ: Ево, ја вам спремам несрећу и спремам наум против вас. Нека се свако врати с пута свога злог! Поправите путеве своје и дела своја!’”

¹² Они одговорише: „Узалуд! Ми ћемо ићи за својим намерама и радићемо по окорелости злог срца свог!”

¹³ Зато овако говори Господ: „Питајте међу варварима да ли је неко то чуо? Срамоту велику учини девојка Израиљева.

¹⁴ Нестаје ли са стена снег ливански? Пресушују ли воде далеке што студене теку?

¹⁵ А народ мој заборави мене! Каде ништавилу, посрћу на путевима својим, на стазама древним, иду путевима непоравнатим.

¹⁶ У пустош се претворила земља њихова, на срамоту вечну. Ко год прође преко ње, згражава се и маше главом својом.

¹⁷ Развитлаћу их пред непријатељем као ветар источни. Показаћу им леђа, а не лице у дан несреће њихове.”

¹⁸ Тада они рекоше: „Хајде да се заверимо против Јеремије! Не нестаје свештенику закон, ни мудром савет, ни реч пророку. Ударимо га језиком, и не обраћајмо пажњу на сваку реч његову.”

¹⁹ Господе! Обрати пажњу, и чуј глас противника мојих!

²⁰ Зар се на добро узвраћа злом? Јаму ми копају! Сети се како сам стајао пред лицем твојим и говорио за добро њихово да одвратим од њих гнев твој!

²¹ Зато предај глади синове њихове и погуби их руком мача! Нека без деце и удовице буду жене њихове! Нека помру од куге мужеви њихови, а мач нека посече у боју младиће њихове!

²² Нека се проломи вапај из кућа њихових кад изненада на њих пљачкаше доведеш. Они ископаше јаму да ме ухвате, поставиће замке ногама мојим.

²³ А ти, Господе, знаш све намере њихове да ме убију. Немој да им опростиш злочинства њихова, немој да избришеш пред собом грехе њихове! Нека падну пред лицем твојим, казни их у време гнева свога!