Изреке 14 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Похвала мудрости

¹ Мудра жена гради кућу своју, а луда је разграђује рукама својим.

² Ко ходи исправно, боји се Господа, а презире га ко иде странпутицом.

³ У устима безумника је прут охолости, а мудре чувају усне његове.

⁴ Где нема волова, чисте су јасле, а обилна је жетва од снаге бикова.

⁵ Истинит сведок не лаже, а лажан сведок шири лажи.

⁶ Подсмевач тражи, али не налази мудрост, а разуман лако знање налази.

⁷ Удаљи се од човека безумног јер нећеш стећи знање са усана његових.

⁸ Мудрост разумног је то што пази на пут свој, а погрешна је лудост безумног.

⁹ Безумнима је шала – грех, а праведнима – задовољство.

¹⁰ Срце зна јад душе своје и туђин се не меша у радост његову.

¹¹ Дом зликоваца ће пропасти, а шатор праведника ће процветати.

¹² Некада се човеку чини пут прав, а на крају је пут у смрт.

¹³ И у смеху срце заболи, а после весеља долази туга.

¹⁴ Путевима својим насићује се срце извитоперено, а избегава их човек добар.

¹⁵ Неразуман верује свакој речи, а мудар пази на корак свој.

¹⁶ Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман наваљује без страха.

¹⁷ Брз на гнев чини безумље, а разуман је стрпљив.

¹⁸ Неразумни наслеђују безумље, а знање је круна мудрима.

¹⁹ Зликовци се клањају добрима и злочинци пред вратима праведника.

²⁰ Сиромах није омиљен ни пријатељу, а имућни имају много пријатеља.

²¹ Греши ко презире ближњега, а благо оном ко је милостив према убогом.

²² Не иду ли странпутицом они који зло смишљају? Милост и истина су са онима који мисле о добру.

²³ Сваки рад доноси добитак, а празне речи доносе губитак.

²⁴ Круна мудрих је богатство њихово, а лудост неразумних остаје лудост.

²⁵ Истинит сведок спасава душе, а варалица шири лажи.

²⁶ У страху Господњем је велика сигурност и синовима уточиште.

²⁷ Страх Господњи је извор живота, он избавља од замки смрти.

²⁸ Бројан народ је слава цару, а владару је пропаст кад нема народа.

²⁹ Ко је спор на гнев, веома је разуман, а ко је напрасит, показује лудост.

³⁰ Живот је телу срце спокојно, а завист је трулеж у костима.

³¹ Ко тлачи убогога, хули на створитеља његовог, а поштује га онај ко је милостив према сиромаху.

³² Због своје злоће пропада зликовац, а праведник се и у смрти теши.

³³ У срцу разумног почива мудрост, а оно што је у безумном, то се и покаже.

³⁴ Праведност подиже варваре, а грех је срамота народима.

³⁵ Цару је мио слуга разуман, а љути се на неразумног.