Исус Навин 9 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Превара Гаваоњана

¹ Сви цареви с ове стране Јордана, по брдима, по равницама и дуж читаве обале Великог мора, све до Ливана, Хетејци, Аморејци, Хананци, Ферезејци, Јевејци и Јевусејци, чуше све шта се догодило.

² Скупише се сви да се заједно боре против Исуса и Израиља.

³ Становници Гаваона чуше шта Исус учини Јерихону и Гају.

⁴ Они прибегоше лукавству. Пођоше као изасланици и понесоше намирнице у старим врећама на својим магарцима и поцепане и закрпљене винске мешине.

⁵ Обуше стару искрпљену обућу и обукоше стару одећу. Сав хлеб што су понели на пут био је бајат и измрвљен.

⁶ Они дођоше Исусу у збор у Галгал. Њему и људима Израиљцима рекоше: „Дођосмо из далеке земље. Хајде, склопите савез са нама.”

⁷ Међутим, људи Израиљци рекоше Јевејцима: „Можда ви живите међу нама. Како да склопимо савез са вама?”

⁸ Они рекоше Исусу: „Ми смо твоје слуге.” Исус их упита: „Ко сте ви и одакле долазите?”

⁹ Они одговорише: „Слуге твоје дођоше из врло далеке земље у име Господа, Бога твога. Чули смо за славу његову и за све шта је учинио у Египту

¹⁰ и шта је учинио двојици царева аморејских с оне стране Јордана, Сиону, цару есевонском, и Огу, цару васанском из Астарота.

¹¹ Рекоше нам наше старешине и сви у нашој земљи говорећи: ‘Понесите хлеба на пут. Идите им у сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше. Склопите савез са нама.

¹² Ево нашег хлеба! Био је врућ кад смо га понели на пут од кућа својих у дан кад смо кренули ка вама. Сад, ево, бајат је и измрвљен.

¹³ Ово су винске мешине. Налили смо нове, а сад, ево, већ су се подерале. Одећа наша и обућа наша сасвим су подеране од дугог пута.’”

¹⁴ Људи видеше хлеб, али не упиташе Господа.

¹⁵ Исус учини мир са њима и склопи савез да ће их оставити у животу. Поглавари положише заклетву.

¹⁶ Три дана по склапању савеза сазнаше да су им то суседи и да бораве међу њима.

¹⁷ Наиме, пођоше синови Израиљеви и трећег дана дођоше у њихове градове. Градови су били: Гаваон, Кефира, Вирог и Киријат-Јарим.

¹⁸ Синови Израиљеви их не нападоше јер су се поглавари збора заклели Господом, Богом Израиљевим. Сав збор је гунђао против поглавара.

¹⁹ Тада сви поглавари рекоше целом збору: „Ми смо се заклели Господом, Богом Израиљевим. Сада не можемо да их дирамо.

²⁰ Ово ћемо да урадимо са њима: оставићемо их у животу да не би дошао гнев на нас због заклетве којом смо им се заклели.”

²¹ Поглавари додадоше: „Нека остану у животу. Нека секу дрва и носе воду за сав збор.” Тако су им поглавари казали.

²² Потом их Исус позва и рече им говорећи: „Зашто сте нас преварили и казали: ‘Врло далеко смо од вас’, кад, ето, живите међу нама?

²³ Нека сте сада проклети! Никада нећете престати да будете робови! Сећи ћете дрва и носити воду за дом Господа, Бога мога.”

²⁴ Они одговорише Исусу и рекоше: „Сазнале су слуге твоје да је Господ, Бог твој, заповедио Мојсију, слуги своме, да ће вам дати сву земљу и да ће истребити пред вама све становнике ове земље. Веома смо се уплашили за живот и зато смо ово урадили.

²⁵ Ево, сада смо у твојим рукама. Учини са нама како мислиш да је добро и праведно.”

²⁶ Он учини тако и сачува их од руку синова Израиљевих, тако да их нису побили.

²⁷ Од тог дана нареди им Исус да секу дрва и носе воду збору и за жртвеник Господњи до дана данашњег, на место које буде изабрано.