Исаија 57 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Судбина праведника и грешника

¹ Праведник умире и то нико не прима к срцу. Побожни се људи узимају и нико не мари. Пред лицем зла узима се праведник.

² Он улази у мир. Почива на постељи својој сваки који је исправно ходио.

³ А ви, синови врачара, приђите овамо! Семе прељубничко и блудничко!

⁴ Коме се ви ругате? На кога разваљујете уста и језик плазите? Нисте ли ви пород шљама и легло лажи?

⁵ Ви који сте загрејани за кипове под сваким дрветом зеленим, који по увалама кољете децу своју и по раселинама стена!

⁶ Твој је део међу камењем поточним, то је, то је твоја плата! Њима си изливала принос и дарове приносила! Зар ме то теши?

⁷ На гори високој и уздигнутој стављаш постељу своју. Тамо улазиш да принесеш жртву своју.

⁸ Иза врата и довратка ставила си спомен свој. Далеко од мене распремаш лежај свој, пењеш се и размешташ. Волела си лежај њихов, место си бирала.

⁹ Ишла си цару с уљем и помадама многим. Далеко си послала гласнике своје, понизила си се до подземља.

¹⁰ Уморила си се од путовања многих, али ниси казала: „Узалуд.” Нашла си снагу у руци својој и зато ниси посустала.

¹¹ Од кога си се уплашила и побојала да постанеш неверна? Више ме ниси спомињала и к срцу примала. Није ли зато што сам одавно ћутао, па ме се ниси бојала?

¹² Ја ћу објавити праведност твоју, и неће ти помоћи дела твоја.

¹³ Кад повичеш, нека те избаве кипови које си скупила! Све њих однеће ветар, одуваће их у ништавило. Ко се у мене узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.

¹⁴ Тада ће се рећи: „Наспите, наспите, поравнајте пут! Уклоните препреке с пута народа мог!”

¹⁵ Овако говори Вишњи и Узвишени, чије је име Свети, и вечно живи: „Боравим на висини у светињи, али ја сам и с понизним и скрушеним, оживљујем дух смерних и крепим срца скромних.

¹⁶ Нећу се довека препирати, нити се стално гневити јер би ишчезли преда мном дух и душа које сам створио.

¹⁷ Због лакомости његове грешке гневио сам се, кажњавао, и од њега се удаљио, јер он оде путем срца свога.

¹⁸ Видео сам путеве његове, али ћу га исцелити. Водићу га и утешићу оне који с њим тугују.

¹⁹ Ставићу хвалу на усне његове: ‘Мир! Мир оном ко је далеко и оном ко је близу. Исцелићу га!’”, говори Господ.

²⁰ Зликовци су као море узбуркано које не може да се смири, и доносе муљ и блато таласи његови.

²¹ „Нема мира грешницима”, говори Бог мој.