Исаија 16 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Наставак о моавском страдању

¹ Шаљите јагањце владару земље, од Селе, преко пустиње, до горе кћери сионске.

² Биће кћери моавске као птице разбежане, из гнезда отеране, на обале арнонске.

³ Сазови веће! Донеси одлуку! Начини тамном сенку у подне, заклони прогнане, немој бегунце да издаш!

⁴ Нека код тебе бораве изгнаници моавски. Буди им заклон од оних који пустоше! Нестаће насилник, престаће пустошење, истребиће се из земље угњетач.

⁵ Учврстиће се престо милошћу. Седеће на њему у истини, у шатору Давидовом, судија који правду тражи и правицу спроводи.

⁶ Чули смо за охолост Моава, гордост велику, понос његов, охолост његову, обест његову и његову хвалисавост јалову.

⁷ Зато кука Моавац за Моавцем, сви кукају. Уздишу за рушевинама Кир-Аресета, сасвим сломљени.

⁸ Осушише се поља есевонска и чокот сивамски. Вође народа уништише племениту лозу његову, која је до Јазира досезала и вијугала по пустињи. Изданци су му до мора досезали.

⁹ Зато плачем као Јазир за чокотима сивамским. Сузама те заливам, Есевоне и Елеало. Ратни поклич се разлегао у време жетве твоје и бербе твоје.

¹⁰ Нестаде из воћњака радости и весеља, у виноградима се клицање не чује. Не гази винар вино у кацама, песма је замукла.

¹¹ Зато утроба моја титра као харфица за Моавом, а груди моје за Кир-Ересом.

¹² Кад се појави Моав уморан на узвишици и уђе у светилиште да се моли, ништа постићи неће.

¹³ Ово је реч коју давно рече Господ за Моав.

¹⁴ Сада казује Господ говорећи: „За три године, као што су најамничке, слава Моава биће презрена са свим мноштвом његовим. Оно што остане биће мало и неугледно.”