5. Mojsijeva 33 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Последњи Мојсијев благослов

¹ Ово је благослов којим Мојсије, човек Божји, благослови синове Израиљеве пред своју смрт.

² Он рече: „Господ дође са Синаја и показа им се са Сира, с горе фаранске засија, дође с Воде раздора код Кадиса, а у десници му закон огњени за њих.

³ Да, он воли народе, сви свети су у руци твојој, скупили су се код ногу твојих да прихвате речи твоје.

⁴ Мојсије нам даде закон, збор Јаковљев поста твоје наследство.

⁵ Он постаде цар у Израиљу кад се сабираху поглавари народни, кад се скупише племена Израиљева.

⁶ ‘Нека живи Рувим и нека никада не изумре иако их је мало.’

⁷ За Јуду рече ово: ‘Услиши, Господе, глас Јудин. Доведи га народу његовом. Нека се рукама својим брани, а ти му помажи против непријатеља његових.’

⁸ За Левија рече: ‘Твој тумим и твој урим су код човека праведнога. Њега си искушао у Маси, с њим си се препирао на води Мериви.

⁹ Он је казао оцу свом и мајци својој: Не познајем вас. Не познаје браћу своју, ни синове своје не гледа. Чувао је реч твоју и држао се савеза твога.

¹⁰ Учи Јакова заповестима твојим и Израиља закону твоме. Приноси тамјан ноздрвама твојим и паљеницу на жртвеник твој.

¹¹ Благослови, Господе, снагу његову, нека ти је мило дело руку његових. Поломи бедра непријатељима његовим и нека се никад не подигну противници његови.’

¹² За Венијамина рече: ‘Он је Господњи љубимац, живеће поред њега спокојно. У све дане чуваће га Вишњи, међу бреговима његовим пребиваће.’

¹³ За Јосифа рече: ‘Господ му је земљу благословио. Његово је најбоље од оног што дарује роса небеска и што је у дубини испод;

¹⁴ Најбоље што даје сунце и најбоље што даје месец;

¹⁵ Прве плодове старих брда и најбоље с вечних брегова;

¹⁶ Најбољи род земље и њено обиље, и милост онога који пребива у грму, нека дође на главу Јосифову, на теме онога који је одвојен од браће своје.

¹⁷ Красан је као првенац бика, а рогови су му као рогови бивола. Њима боде народе све до краја земље. То је мноштво Јефремово, то су хиљаде Манасијине.’

¹⁸ За Завулона рече: ‘Весели се, Завулоне, у походима својим и, Исахаре, у шаторима својим.

¹⁹ Они позивају народе на гору, тамо приносе жртве праве. Добијају богатство мора и благо сакривено у песку.’

²⁰ За Гада рече: ‘Нека је благословен онај који Гада рашири, лежи као лавица и кида руку и главу.

²¹ Изабрао је првине за себе јер је то део одређен за вођу. Дошао је на челу народа и спровео правду Господњу и заповести за Израиљ.’

²² За Дана рече: ‘Дан је лавић који искаче из Васана.’

²³ За Нефталима рече: ‘Нефталиме, сит си милости и пун благослова Господњег. Запоседни море и југ.’

²⁴ За Асира рече: ‘Асир је благословен више од других синова, биће драг браћи својој. Умакаће у уље ногу своју.

²⁵ Нека ти пречаге буду од гвожђа и бронзе, а снага твоја да траје док си жив.’

²⁶ Нико није као Бог Израиљев! Он по небесима иде да ти помогне, у величанству своме по облацима.

²⁷ Бог вечни је твоје уточиште, под мишицом његовом вечном. Пред тобом истребљује непријатеља и каже: Уништи!

²⁸ Израиљ живи безбедно, Извор Јаковљев је издвојен у земљи жита и вина, а роса с неба пада.

²⁹ Благо теби, Израиљу! Ко је као ти? Народ који Бог спасава! Он је штит одбране твоје и мач победе твоје. Клањају ти се непријатељи твоји, а ти им по леђима газиш.”