5. Mojsijeva 2 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Путовање кроз пустињу. Победа над Сионом, царем аморејским

¹ „Потом се вратисмо и пођосмо у пустињу према Црвеном мору, као што ми заповеди Господ. Дуго смо обилазили гору Сир.

² Тада ми рече Господ говорећи:

³ ‘Доста сте обилазили ту гору! Окрените се на север!

⁴ Наложи народу и реци им: Сада ћете прећи преко границе браће своје, синова Исавових који живе у Сиру. Они вас се боје, али се и ви чувајте!

⁵ Немојте почињати борбу с њима јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Исаву сам дао гору Сир у наследство.

⁶ Купујте од њих за новац храну и једите. Воду купујте од њих за новац и пијте.

⁷ Тебе је Господ, Бог твој, благословио у свим делима руку твојих и зна пут твој по овој великој пустињи. Четрдесет година је већ Господ, Бог твој, с тобом и ништа ти није недостајало.’

⁸ Тако прођосмо поред браће своје, синова Исавових који живе у Сиру, путем за Арабу, Елат и Есион-Гавер. Потом заокренусмо и пођосмо путем према пустињи моавској.

⁹ Тада ми рече Господ: ‘Немој да узнемирујеш Моавце и да започињеш рат с њима јер ти ништа од њихове земље нећу дати у власништво. Синовима Лотовим дао сам у наследство Ар.

¹⁰ Раније су живели онде Емејци, велики и бројан народ, високи као Енакими.

¹¹ Рефаиме су сматрали Енакимима, али су их Моавци звали Емејцима.

¹² У Сиру су раније живели Хорејци, али су их синови Исавови протерали и уништили. Потом су се населили место њих, као што је и Израиљ урадио у земљи коју им Господ даде у наследство.

¹³ Сада устаните и пређите преко потока Заред!’ Тако пређосмо преко потока Заред.

¹⁴ Време нашег путовања од Кадис-Варније до преласка преко потока Заред било је тридесет осам година. Сав онај нараштај из збора, сви способни за војску – помрли су, као што се Господ и заклео.

¹⁵ Наиме, рука Господња била је против њих док нису сасвим уништени.

¹⁶ Кад сви ти људи из народа способни за војску помреше,

¹⁷ рече ми Господ говорећи:

¹⁸ ‘Ти ћеш данас прећи преко границе моавске код Ара.

¹⁹ Приближићеш се синовима Амоновим. Немој да их узнемирујеш и не започињи рат с њима! Нећу ти дати ништа од земље амонске у наследство јер сам је већ дао синовима Лотовим у наследство.’

²⁰ И за њу се мисли да је земља Рефаима. Некада су у њој живели Рефаими, које су Амонци звали Замзуми.

²¹ Био је то народ велики и бројан, висок као Енакими. Међутим, Господ их истреби пред Амонцима, који заузеше земљу њихову и населише се на њихово место.

²² Тако је учинио и синовима Исавовим, испред којих истреби Хорејце, који су живели у Сиру. Они заузеше њихову земљу и остадоше на њиховом месту до овога дана.

²³ Такође Авејце, који су живели у насељима све до Газе, истребише Кафторејци, који дођоше из Кафтора и населише се на њихово место.

²⁴ ‘Подигните се! Идите и пређите поток Арнон! Ево, предајем ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског, и земљу његову. Почни да освајаш и зарати против њега!

²⁵ Од данас пуштам страх и трепет пред тобом у све народе под небесима! Ко год чује за тебе дрхтаће и препашће се!’

²⁶ Тада сам из пустиње Кедамот упутио посланике Сиону, цару есевонском, с мирољубивом понудом. Рекао сам:

²⁷ ‘Дозволи да прођем кроз твоју земљу. Ићи ћу путем, нећу скретати ни десно ни лево.

²⁸ Храну ми продај за новац да се храним и воду за пиће дај ми за новац. Само да пешице прођем!

²⁹ Да пређем Јордан, у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. То су нам допустили синови Исавови, који живе у Сиру и Моавци, који живе у Ару.’

³⁰ Међутим, Сион, цар есевонски, не хтеде да нас пусти да прођемо. Господ, Бог твој, учини те отврдну дух његов и срце му поста упорно, да би га предао у руке твоје, као што је и данас.

³¹ Тада ми рече Господ: ‘Гледај, почео сам да ти предајем Сиона и земљу његову. Почни да освајаш и да запоседаш земљу његову!’

³² Тада изађе пред нас Сион и сав народ његов да нас нападну код Јаса.

³³ Господ, Бог наш, предаде нам га у руке. Убисмо њега и синове његове и сав народ његов.

³⁴ Освојисмо све градове његове и испунисмо заветну обавезу над сваким градом, људима, женама и децом, да нико не преостаде.

³⁵ Узесмо само стоку и плен из градова које освојисмо.

³⁶ Није било града који нам је одолео. Од Ароира, који је на обали потока Арнона, и града који је у његовој долини, па све до Галада, све нам предаде Господ, Бог наш.

³⁷ Једино се ниси приближио земљи синова Амонових, подручју уз поток Јавок, ни градовима у брдима, ничему што је забранио Господ, Бог наш.”