2. Mojsijeva 10 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Скакавци и тама

¹ Потом рече Господ Мојсију: „Иди к фараону. Ја сам учинио да њему и слугама његовим отврдне срце да би се знамења моја показала на њима.

² Да причаш синовима својим и унуцима својим шта сам учинио Египћанима и каква сам знамења показао њима како бисте знали да сам ја Господ.”

³ Тада отидоше Мојсије и Арон к фараону и рекоше му: „Овако говори Господ, Бог Јевреја: ‘Докле ћеш одбијати да се преда мном понизиш? Пусти народ мој да ми служи!

⁴ Ако не пустиш народ мој, ево, сутра ћу пустити скакавце на земљу твоју.

⁵ Покриће сву земљу тако да се од њих земља неће видети. Појешће оно што вам је после града остало. Појешће сва дрвета која расту у пољу.

⁶ Напуниће ти све куће, куће слуга твојих и куће свих Египћана. Тако нешто нису видели ни твоји очеви, ни твоји дедови откад живе на земљи па до данас.’” Он се окрете и оде од фараона.

⁷ Тада слуге рекоше фараону: „Докле ће нас овај човек упропашћавати? Пусти те људе нека иду, нека служе Господу, Богу своме. Зар не видиш како Египат пропада?”

⁸ Доведоше Мојсија и Арона опет пред фараона и он им рече: „Идите, служите Господу, Богу своме. А ко ће све ићи?”

⁹ Мојсије одговори: „Ићи ћемо с младићима и старцима. Одлазимо са синовима својим и ћеркама својим, са овцама и говедима својим, јер морамо да служимо Господу!”

¹⁰ „Господе сачувај”, одговори фараон. „Да пустим да деца пођу с вама?! Видите да зло мислите!

¹¹ Нећемо тако, него ви људи идите и служите Господу, као што сте тражили.” Потом их отераше од фараона.

Најезда скакаваца

¹² Тада рече Господ Мојсију: „Пружи руку своју на земљу египатску да навале скакавци на земљу египатску и поједу све биље по земљи које остаде после града.”

¹³ Мојсије пружи штап свој на земљу египатску, а Господ наведе источни ветар на земљу. Дувао је дан и ноћ. Кад је свануло, ветар нанесе скакавце.

¹⁴ Скакавци дођоше на сву земљу египатску и падоше по свим крајевима египатским таквом густином каква никад није била, нити ће икад бити.

¹⁵ Они покрише земљу тако да земља потамни. Поједоше све биље у пољу и сав род на воћу што оста после града. Не оста ништа зелено, ни дрво ни биљка у свој земљи египатској.

¹⁶ Тада фараон брзо дозва Мојсија и Арона и рече им: „Згреших Господу Богу вашем и вама!

¹⁷ Само ми још овај пут опростите грех мој и помолите се Господу, Богу своме, да уклони ову смрт од мене.”

¹⁸ Мојсије отиде од фараона и помоли се Господу.

¹⁹ Господ нанесе веома јак западни ветар, који захвати скакавце и однесе их у Црвено море, тако да не оста ниједан скакавац у целој земљи египатској.

²⁰ Међутим, Господ отврдну срце фараоново и он не пусти синове Израиљеве.

Тама у Египту

²¹ Тада рече Господ Мојсију: „Пружи руку своју к небу и биће тама по земљи египатској таква да се може опипати.”

²² Мојсије пружи руку своју к небу и спусти се густа тама на сву земљу египатску која је трајала три дана.

²³ Та три дана човек није могао да види другог и нико се није мицао са свога места. Међутим, у местима у којима су живели синови Израиљеви било је светло.

²⁴ Тада фараон дозва Мојсија и рече му: „Идите и служите Господу. Само, овце и говеда ваша нека остану овде. Деца ваша нека иду с вама.”

²⁵ Мојсије одговори: „Треба да нас снабдеш приносима и жртвама паљеницама које ћемо принети Господу, Богу своме.

²⁶ Зато ће и стока наша поћи са нама да не остане ни папак. Од њих треба да узмемо да принесемо Господу Богу своме, а не знамо шта ћемо принети док тамо не стигнемо.”

²⁷ Међутим, Господ отврдну срце фараоново и он не хтеде да их пусти.

²⁸ Фараон му рече: „Одлази од мене и на очи ми не излази јер, ако дођеш, погинућеш!”

²⁹ Мојсије одговори: „Ти си тако рекао. Нећу ти више на очи излазити!”