2. Летописи 18 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Неуспешни поход Јосафата и Ахава

¹ Јосафат је имао велико богатство и славу и опријатељио се с Ахавом.

² После неколико година отиде к Ахаву у Самарију. Ахав накла њему и људима његовим много оваца и волова. Потом га је наговарао да нападну Рамот Галадски.

³ Цар Израиљев Ахав упита цара Јудиног Јосафата: „Хоћеш ли да пођеш са мном на Рамот Галадски?” Он му одговори: „Ја сам као ти, мој народ је као твој народ, поћи ћемо у рат.”

⁴ Потом рече Јосафат цару Израиљевом: „Потражи данас реч Господњу.”

⁵ Тада цар Израиљев позва пророке своје, четири стотине људи и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота Галадског или да одустанем?” Они одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати цару у руке.”

⁶ Јосафат упита: „Постоји ли овде још који пророк Господњи да и њега упитамо?”

⁷ Цар Израиљев одговори Јосафату: „Има још један човек преко којег бисмо могли упитати Господа. Међутим, ја га мрзим јер ми не прориче никад добро, него увек зло. То је син Јемлин Михеја.” Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.”

⁸ Тада цар Израиљев дозва једног дворанина и заповеди му: „Брзо доведи сина Јемлиног Михеју!”

⁹ Потом су седели цар Израиљев и цар Јудин Јосафат, сваки на свом престолу, обучени у царску одећу. Седели су на простору испред Самаријских врата, а сви су пророци пророковали пред њима.

¹⁰ Хананин син Седекија начини себи гвоздене рогове и рече: „Овако говори Господ: ‘Овим ћеш бости Арамејце док их не уништиш.’”

¹¹ Сви су пророци пророковали тако и говорили: „Пођи на Рамот Галадски! Успећеш и Господ ће га предати цару у руке!”

¹² Гласник који је отишао да доведе Михеју обрати му се говорећи: „Ево, пророци су наговестили једногласно успех цару. Тако нека и твоја реч буде као њихова и пророкуј успех.”

¹³ Михеја одговори: „Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ саопшти.”

¹⁴ Кад он дође пред цара, упита га цар: „Михеја, да ли да пођемо у рат против Рамота Галадског, или да одустанемо?” Он одговори: „Идите, бићете срећни јер ће вам се предати у руке.”

¹⁵ Цар му рече: „Колико ћу те пута заклињати да ми говориш само истину у име Господње?”

¹⁶ Тада он рече: „Видех сав народ Израиљев разасут по брдима као овце које немају пастира. Господ рече: ‘Они немају господара, нека се свако врати кући у миру.’”

¹⁷ На то рече цар Израиљев Јосафату: „Зар ти нисам рекао да ми неће прорећи добро него зло?”

¹⁸ Михеја настави: „Сада чујте реч Господњу. Видех Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је с десне и с леве стране.

¹⁹ И Господ рече: ‘Ко ће завести цара Израиљевог Ахава да зарати и да падне пред Рамотом Галадским?’ Тада један предложи ово, а други оно.

²⁰ Најзад изађе један дух, стаде пред Господа и рече: ‘Ја ћу га завести.’ Господ упита: ‘Како?’

²¹ Овај одговори: ‘Отићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових.’ Господ тада рече: ‘Завешћеш га и успећеш. Иди, учини тако.’

²² Тако је, ето, Господ ставио лажљив дух у уста тих пророка твојих. Господ ти је зло наговестио.”

²³ Тада приђе Хананин син Седекија и удари Михеју по образу говорећи: „Којим путем је дух Господњи отишао из мене да би говорио с тобом?”

²⁴ Михеја му одговори: „Ето, видећеш оног дана кад се будеш сакривао из собе у собу.”

²⁵ Тада цар Израиљев рече: „Ухватите Михеју и одведите га заповеднику града Амону и његовом сину Јоасу.

²⁶ Кажите им да овако говори цар: ‘Баците овог у тамницу. Дајте му помало хлеба и мало воде док се срећно не вратим.’”

²⁷ Михеја одговори: „Ако се срећно вратиш, онда није Господ преко мене говорио.” Затим додаде: „Чујте ово сви народи!”

²⁸ Потом цар Израиљев пође с царем Јудиним Јосафатом на Рамот Галадски.

²⁹ Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Ја ћу се преобући и тако поћи у бој, а ти остани у својој одећи.” Онда се пресвуче цар Израиљев и пођоше у бој.

³⁰ Цар арамејски је био наредио заповедницима кола својих говорећи: „Немојте ударати ни малог ни великог, него само цара Израиљевог!”

³¹ Кад из кола видеше Јосафата, рекоше: „То је цар Израиљев!”, па појурише за њим. Тада Јосафат повика и Господ му поможе и одврати их Бог од њега.

³² Кад заповедници кола видеше да то није цар Израиљев, одступише од њега.

³³ Један војник одапе лук насумице и погоди цара Израиљевог где се спаја оклоп. Тада он рече свом везиру: „Заокрени и извези ме из боја јер сам рањен.”

³⁴ Бој је бивао све жешћи тог дана. Цар Израиљев је стајао усправно у колима својим наспрам Арамејаца до вечери. Умро је по сунчевом заласку.