2 Korinæanima 2 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹ А ово одлучих у себи – да вам не дођем опет у жалости.

² Јер ако ја вас жалостим, ко ће мене да весели – можда онај кога ја жалостим?

³ И баш то сам вам писао да ми приликом мога доласка не причине жалост они који би требало да ме радују, уздајући се у све вас, да је моја радост радост свих нас.

⁴ Писао сам вам, наиме, од многе невоље и стрепње у срцу, с многим сузама, али не да вас ожалостим, него да упознате љубав коју изобилно имам према вама.

⁵ Ако је пак неко изазвао жалост, није мене ожалостио, него донекле, да не претерам, све вас.

⁶ Томе је доста овај укор од већине,

⁷ тако да, напротив, треба радије да му опростите и да га утешите, да превелика жалост дотичног не сатре.

⁸ Зато вас молим да покажете љубав према њему.

⁹ Ради тога сам вам баш и писао да познам вашу врсноћу, да ли сте у свему послушни.

¹⁰ А коме ви нешто опраштате, томе опраштам и ја. Јер и ја што сам опростио, ако сам што опростио, опростио сам пред Христом вас ради,

¹¹ да нас сатана не превари; јер знамо шта он мисли.

¹² А кад сам дошао у Троаду да проповедам јеванђеље о Христу, па ми се отворише врата у Господу,

¹³ нисам имао покоја у свом духу пошто нисам нашао свога брата Тита, него се опростих од њих и одох у Македонију.

¹⁴ Али хвала Богу, који нам свагда даје победу у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис свога познања.

¹⁵ Ми смо Христов угодни мирис Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају,

¹⁶ једнима мирис од смрти за смрт, а другима мирис од живота за живот. И ко је за све ово подобан?

¹⁷ Јер ми не тргујемо речју Божјом, као што то чине многи, него из чиста срца говоримо – као од Бога, пред Богом, у Христу.