1. Цареви 2 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Давидова смрт. Последња упутства Соломону

¹ Кад дође време Давиду да умре, наложи сину своме Соломону говорећи:

² „Полазим на пут куда сви иду. Ти буди јак и буди човек.

³ Чувај предања Господа, Бога свога. Иди путем његовим и чувај законе његове, заповести његове, наредбе његове и сведочанства његова као што је написано у закону Мојсијевом да би успео у свему што радиш и куда пођеш.

⁴ Тада ће Господ испунити обећање своје које је дао мени кад је рекао: ‘Ако синови твоји буду пазили на путу свом док иду верно преда мном свим срцем својим и свом душом својом, неће нестати човека на престолу Израиљевом.’

⁵ Ти знаш шта ми је учинио Серујин син Јоав! И шта је урадио двојици војсковођа Израиљевих, Нировом сину Авениру и Јетеровом сину Амаси! Убио их је и пролио крв у миру као да је рат и умазао крвљу појас око бокова својих и обућу своју на ногама.

⁶ Учини по мудрости својој и не дај да се његова седа глава мирно спусти у место покојника.

⁷ Синовима Варзелаја из Галада учини милост. Нека буду међу онима који једу за твојим столом. Они су ми изашли у сусрет кад сам бежао пред братом твојим Авесаломом.

⁸ Ето, код тебе је Гирин син Симеј од Венијамина из Ваурима, који ме је гадно ружио кад сам бежао у Маханајим. Он ме није дочекао на Јордану и ја сам се заклео Господом: ‘Нећу те погубити мачем.’

⁹ Међутим, ти немој дозволити да буде некажњен. Ти си мудар човек и знаћеш шта да урадиш да његову седу главу с крвљу пошаљеш у место покојника.”

¹⁰ Потом почину Давид код отаца својих и би сахрањен у граду Давидовом.

¹¹ Давид је владао над Израиљем четрдесет година: у Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године.

¹² Соломон седе на престо оца свога Давида и његова власт се веома учврсти.

Соломон испуњава Давидово завештање: Адонија

¹³ Потом дође Агитин син Адонија до мајке Соломонове Витсавеје. Она га упита: „Долазиш ли у миру?” Он одговори: „У миру.”

¹⁴ Затим он рече: „Нешто бих ти рекао.” Она рече: „Кажи.”

¹⁵ Тада он рече: „Ти знаш да је царство припадало мени и да је сав Израиљ очекивао да ја будем цар. Међутим, царство ми измаче и допаде брату мом, јер тако би од Господа.

¹⁶ Сада имам једну молбу, немој ме одбити.” Она рече: „Кажи.”

¹⁷ Он настави: „Кажи цару Соломону, јер те он неће одбити, нека ми да Ависагу Сунамку за жену.”

¹⁸ Витсавеја одговори: „Добро, казаћу цару за тебе.”

¹⁹ Потом дође Витсавеја цару Соломону да му каже за Адонију. Цар устаде, пође јој у сусрет, наклони јој се и седе на свој престо. Поставише столицу за цареву мајку и она седе са десне стране.

²⁰ Тада она рече: „Имам једну малу молбу за тебе, немој ме одбити.” Цар јој рече: „Мајко моја, кажи, нећу те одбити.”

²¹ Она рече: „Подај Ависагу Сунамку брату свом Адонији за жену.”

²² Цар Соломон одговори мајци својој говорећи: „Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Тражи и царство за њега! Он је мој старији брат и уз њега су свештеник Авијатар и Серујин син Јоав!”

²³ Тада се цар Соломон закле Господом и рече: „Тако нека ми учини Бог и нека ми дода, та реч ће Адонију стати живота!

²⁴ Тако, нека је жив Господ који ме је утврдио и поставио на престо оца мога и који ми је дао дом као што је рекао, данас ће Адонија погинути!”

²⁵ Потом цар Соломон посла Јодајевог сина Венају, који га удари и погуби.

Соломон испуњава Давидово завештање: Авијатар, Јоав и Симеј

²⁶ Затим цар рече свештенику Авијатару: „Иди у Анатот на своје имање. Заслужио си смрт, али те нећу погубити јер си носио ковчег Господа пред оцем мојим Давидом и подносио си све невоље као и отац мој.”

²⁷ Тако је Соломон уклонио Авијатара из свештенства Господњег. Тиме се испунила реч Господња казана у Силому за дом Илијев.

²⁸ Вест о томе дође до Јоава. Јоав је био пришао Адонији, али није пошао за Авесаломом. Јоав утече у шатор Господњи и ухвати се за рогове на жртвенику.

²⁹ Тада јавише цару Соломону: „Јоав је утекао у шатор Господњи, ено га код жртвеника!” Соломон посла сина Јодајевог Венају и рече му: „Иди и убиј га!”

³⁰ Венаја уђе у шатор Господњи и рече му: „Цар ти каже да изађеш.” Он одговори: „Нећу, хоћу овде да умрем.” Венаја јави цару говорећи: „То је рекао Јоав и тако ми је одговорио.”

³¹ Тада му рече цар: „Учини како је казао. Убиј га и покопај. Тако ћеш скинути са мене и дома мога крв невину коју је пролио Јоав.

³² Господ ће вратити крв његову на главу његову јер је погубио два праведнија и боља човека од себе. Убио их је мачем а да то није знао отац мој Давид: Нировог сина Авенира, војсковођу израиљског, и Јетеровог сина Амасу, војсковођу јудејског.

³³ Нека крв њихова падне на главу Јоавову и на његово потомство довека. Давиду, његовом потомству, дому његовом и престолу његовом нека је мир довека од Господа.”

³⁴ Тада се Јодајев син Венаја попе, обори га и уби га. Погребоше га у кући његовој у пустињи.

³⁵ Цар постави уместо њега Јодајевог сина Венају за војсковођу, а свештеника Садока постави цар уместо Авијатара.

³⁶ Потом посла цар да позову Симеја и рече му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму. Ту седи и не излази оданде никуд!

³⁷ У који дан изађеш и пређеш поток Кедрон, знај да ћеш сигурно погинути и крв твоја нека падне на твоју главу.”

³⁸ Симеј рече цару: „Добра је реч коју је рекао цар, господар мој. Тако ће учинити слуга твој.” Тако је Симеј дуго живео у Јерусалиму.

³⁹ После три године побегоше два момка Симејева Махином сину Ахису, цару гатском. То јавише Симеју и рекоше: „Ено ти момака у Гату!”

⁴⁰ Тада устаде Симеј, оседла магарца и оде у Гат пред Ахиса да тражи своје момке. Симеј се врати и доведе своје момке из Гата.

⁴¹ Соломону јавише да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио.

⁴² Тада цар посла да позову Симеја и рече му: „Зар те нисам заклео Господом и јасно упозорио: ‘У који дан изађеш и пођеш било куда, знај да ћеш сигурно погинути’? Ти си ми рекао: ‘Добра је реч коју сам чуо.’

⁴³ Зашто ниси чувао заклетву Господњу и заповест коју сам ти наложио?”

⁴⁴ Тада рече цар Симеју: „Ти знаш све зло, то зна и срце твоје, које си учинио оцу мом Давиду. Господ враћа то зло на твоју главу.

⁴⁵ Цар Соломон нека је благословен и престо Давидов нека је утврђен довека!”

⁴⁶ Потом заповеди цар Јодајевом сину Венаји да изађе да га удари и да га убије. Тако се учврстило царство под руком Соломоновом.