1. Солуњанима 2 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Апостолова проповед у Солуну

¹ Јер сами знате, браћо, да наш приступ к вама није био напразно,

² него смо се ослободили у Богу да вам казујемо јеванђеље Божје уз велику борбу иако смо пре тога у Филипима пострадали и злостављани били – као што знате.

³ Јер наше бодрење не бива из заблуде, ни од нечистоте, нити лукавством,

⁴ него како нас је Бог удостојио да нам повери јеванђеље – тако говоримо не угађајући људима, него Богу који испитује наша срца.

⁵ Јер нити смо икад иступили ласкавом речју, као што знате, нити прикривеном лакомошћу, Бог је сведок,

⁶ нити смо од људи тражили славе, ни од вас ни од других,

⁷ иако као Христови апостоли можемо с важношћу да иступамо. Напротив, међу вама смо били благи као кад мајка негује своју децу.

⁸ Тако пуни срдачне наклоности према вама били смо вољни да вам доделимо не само јеванђеље Божје него и своје душе, јер сте нам постали драги.

⁹ Сећате се, наиме, браћо, нашег посла и труда: проповедамо вам јеванђеље Божје радећи ноћу и дању – да не будемо на терет никоме од вас.

¹⁰ Ви сте сведоци и Бог како смо се свето, праведно и беспрекорно опходили према вама који верујете.

¹¹ Као што знате, ми смо сваког појединог од вас – као отац своју децу –

¹² саветовали, и бодрили, и сведочили вам да живите достојно пред Богом, који вас позива у своје царство и славу.

¹³ И зато и ми захваљујемо Богу без престанка, што се ви реч Божју, коју сте чули од нас, примили не као људску реч, него као реч Божју – као што заиста и јесте, која је делотворна у вама који верујете.

¹⁴ Јер ви сте се, браћо, угледали на Цркве Божје које су у Христу Исусу у Јудеји, јер сте и ви исто препатили од својих саплеменика као и они од Јудејаца,

¹⁵ од оних који су убили Господа Исуса и пророке, који и нас прогонише, који Богу не угађају, који се противе свима људима,

¹⁶ који нас спречавају да говоримо многобошцима да се спасу – да у свако време испуне своје грехе. Али најзад гнев Божји стиже на њих.

Апостолова брига и радост због љубави и чврстине верних

¹⁷ А ми, браћо, лишени вас за кратко време, лицем, али не срцем, још више смо с великом жудњом настојали да видимо ваше лице.

¹⁸ Стога смо хтели да вам дођемо, ја, Павле, не само једанпут него и двапут, али сатана нас је спречио.

¹⁹ Јер ко је наша нада, или радост, или венац славе ако не ви – пред Господом нашим Исусом о његовом доласку?

²⁰ Да, ви сте наша слава и наша радост.