1. Самуило 21 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Давидова бежања

¹ Потом Јонатан устаде, отиде и уђе у град.

Давид у Нову

² Потом Давид дође у Нов код свештеника Ахимелеха. Ахимелех приђе уплашен Давиду и упита га: „Зашто си сам? Зашто нико није са тобом?”

³ Давид одговори свештенику Ахимелеху: „Цар ми је поверио и рекао: ‘Нека нико не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио.’ Слуге сам послао на одређено место.

⁴ Него, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова или шта друго.”

⁵ Свештеник одговори Давиду и рече: „Немам при руци обичног хлеба. Имам само посвећени хлеб. Јесу ли се момци уздржали од жена?”

⁶ Давид рече свештенику говорећи: „Жене нису биле са нама три дана пошто смо у походу. Тела момака су чиста. Иако је ово обичан пут, тело им је чисто.”

⁷ Тада му свештеник даде освештане хлебове, јер није било другог хлеба сем постављеног хлеба, оног који се мењао пред Господом свежим хлебом одређеног дана.

⁸ Тог дана је ту био један од Саулових слугу који се задржао пред Господом. Он се звао Доик Идумејац и био је старешина Сауловим пастирима.

⁹ Давид упита Ахимелеха: „Немаш ли какво копље или мач? Нисам понео са собом ни свој мач ни своје оружје јер је налог царев био хитан.”

¹⁰ Свештеник одговори: „Овде је мач Голијата Филистејца, којег си убио у долини Или. Увијен је у платно, ено, лежи иза оплећка. Ако хоћеш да га узмеш, узми га, јер другог осим њега нема.” Давид рече: „Нема му равног! Дај ми га!”

Давид код Филистејаца

¹¹ Потом устаде Давид и склони се тог дана од Саула. Он дође Ахису, цару гатском.

¹² Дворани Ахисови му рекоше: „Није ли ово Давид, цар земље? Зар нису њему певали и играли: ‘Саул поби хиљаду, Давид поби десет хиљада’?”

¹³ Давид запамти ове речи и уплаши се веома гатског цара Ахиса.

¹⁴ Тада он поче да се претвара пред њима да је луд, јер је био у њиховим рукама. Шарао је по вратима и пуштао пљувачку низ своју браду.

¹⁵ Тада Ахис рече дворанима својим: „Ево, видите да је човек луд. Зашто сте ми га довели?

¹⁶ Зар немам доста лудих, него ми доводите њега да лудује преда мном? Зар тај да уђе у кућу моју?”