1. Mojsijeva 6 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Потоп Неваљалство људи

¹ Кад су се људи намножили по земљи, родише им се и кћери.

² Кад су синови Божји видели кћери људске како су лепе, узимали су их за жене, које год су хтели.

³ Тада рече Господ: „Неће мој дух остати у човеку довека. Човек је само тело, нека му буде век сто двадесет година.”

⁴ У оно време, а и касније, било је дивова на земљи, кад су синови Божји општили с кћерима људским, па им оне рађале децу. То су били јунаци из давнина.

⁵ Тада Господ, видевши колико је људско неваљалство велико и како им је свака помисао у њиховој памети зла,

⁶ покаја се Господ што је створио човека на земљи и ражалости се у срцу свом.

⁷ Онда Господ рече: „Истребићу људе које сам створио с лица земље, од човека до стоке, гмизавце и птице небеске, јер сам се покајао што сам их начинио.”

⁸ Само Ноје нађе милост пред Господом.

⁹ Ово је Нојев живот: Ноје је био човек праведан и непорочан целога живота. По Богу је ходио.

¹⁰ Ноје доби три сина: Сима, Хама и Јафета.

¹¹ У очима Божјим земља се била искварила и напунила неправдом.

¹² Погледа Бог на земљу и виде како се земља искварила. Свако биће поквари свој пут по земљи.

¹³ Тада рече Бог Ноју: „Свакоме телу је дошао крај преда мном јер се земља напунила безакоњем. Ево, уништићу их заједно са земљом.

Изглед ковчега

¹⁴ Начини себи ковчег од дрвета гофера и направи преграде у ковчегу и облепи га смолом изнутра и споља.

¹⁵ Направи га овако: нека ковчег буде триста лаката дуг, педесет широк, а тридесет лаката висок.

¹⁶ Начини ковчегу прозор, један лакат од крова. Врата на ковчегу направи са стране, а нека има доњи, средњи и горњи спрат.

¹⁷ Ево, ја ћу пустити потоп, воде на земљу, да истребим свако биће под небом у коме је дух живота. Све на земљи ће изгинути.

¹⁸ Међутим, с тобом ћу склопити савез: ти ћеш ући у ковчег, ти и твоји синови, твоја жена и жене синова твојих.

¹⁹ Од свега што живи, од свих бића уведи у ковчег од сваке врсте по двоје да преживе с тобом, а нека буду мужјак и женка.

²⁰ Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њиховим и од свега што пузи по земљи по врстама њиховим, по двоје од свих нека уђе к теби да преживе.

²¹ Узми са собом све што се једе, па чувај да буде хране теби и њима.”

²² Ноје учини тако, све што му је Бог заповедио, тако је учинио.