1. Mojsijeva 34 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Насиље над Дином. Освета

¹ Дина, ћерка Лијина, коју је родила Јакову, изађе да гледа девојке тог краја.

² Угледа је Сихем, син Емора Евејина, владара те земље, узе је, леже с њом и узе јој невиност.

³ Међутим, његово срце приону за Дину, ћерку Јаковљеву, заволе је и умиљаваше јој се.

⁴ Тада Сихем рече Емору, оцу своме: „Ожени ме оном девојком!”

⁵ Јаков сазна да је он осрамотио његову ћерку Дину, а синови његови беху у пољу с његовом стоком. Јаков оћута док они не стигоше.

⁶ Емор, отац Сихемов, дође к Јакову да се с њим договори.

⁷ Кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше вест, били су ојађени и врло љути што он учини недело у Израиљу легавши с Јаковљевом ћерком, што не приличи.

⁸ Тада им Емор рече: „Мој син Сихем срцем приону за вашу кћер. Дајте му је за жену!

⁹ Опријатељите се с нама! Дајте нам своје ћерке, а ви узимајте наше!

¹⁰ Останите, живите с нама, земља вам је отворена и стичите имања!”

¹¹ Затим рече Сихем њеном оцу и њеној браћи: „Да нађем милост пред вама, што год кажете, даћу вам!

¹² Тражите од мене колико год хоћете поклона и дара! Даћу вам што год затражите, само ми дајте девојку за жену!”

¹³ Тада синови Јаковљеви одговорише притворно Сихему и Емору, оцу његовом, јер осрамоти сестру њихову Дину.

¹⁴ Рекоше им: „Не можемо то да учинимо, да дамо сестру своју човеку необрезаном, јер је то за нас срамота.

¹⁵ Једино ћемо вам испунити жељу ако постанете као и ми и обрежу се сви мушкарци.

¹⁶ Онда ћемо вам давати своје ћерке и узимати за нас ваше, становаћемо с вама и бићемо један народ.

¹⁷ Ако не пристанете да се обрежете, узећемо девојку и отићи ћемо.”

¹⁸ Ове се речи свидеше Емору и Сихему, Еморовом сину.

¹⁹ Младић није оклевао то да учини јер је веома волео Јаковљеву ћерку.

²⁰ Тада Емор и његов син Сихем отидоше на врата свога града и рекоше грађанима овако:

²¹ „Ови су људи мирни. Нека се настане код нас и нека стичу имовину, а имамо и земље за њих. Узимаћемо њихове ћерке за жене, а своје ћемо давати њима.

²² Међутим, они ће пристати да живе с нама и постанемо један народ само ако се сви наши мушкарци обрежу као што су они обрезани.

²³ Зар неће њихова стада, њихова добра и њихова стока бити и наша? Прихватимо то, па нека се код нас населе!”

²⁴ Тада послушаше Емора и његовог сина Сихема сви мушкарци који су излазили на градска врата и обрезаше се.

²⁵ Трећег дана, док су они још били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Левије, браћа Динина, узеше сваки свој мач, несметано уђоше у град и побише све мушкарце.

²⁶ Посекоше и Емора и његовог сина Сихема оштрицом мача, узеше Дину из Сихемове куће и отидоше.

²⁷ Тада дођоше синови Јаковљеви да прегледају побијене и опљачкаше град јер је у њему била осрамоћена њихова сестра.

²⁸ Узеше све њихове овце, говеда, магарце и све што је њихово било у граду и пољу.

²⁹ Све благо њихово узеше, а сву децу и жене и сваког ко се нашао у кући заробише.

³⁰ Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалисте ме у неприлику јер ме замрзеше народи ове земље, Хананци и Ферезеји. Нас је мало. Ако се они уједине против мене, истребиће и мене и мој дом.”

³¹ Они одговорише: „Зар да према нашој сестри поступају као с блудницом?”