1. Mojsijeva 3 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Први грех

¹ Змија је била лукавија од свих животиња пољских које створи Господ Бог, па рече: „Да ли вам је заиста Бог рекао да не једете са сваког дрвета у врту?”

² Жена рече змији: „Ми једемо плодове с дрвећа у врту.

³ Само за дрво усред врта Бог је рекао: ‘Не једите с њега и не дотичите га се да не умрете.’”

⁴ Тада змија рече жени: „Нећете умрети!

⁵ Него зна Бог да ће вам се, оног дана кад окусите с њега, отворити очи, па ћете бити као Бог, знајући шта је добро и зло.”

⁶ Жена виде да је дрво добро за јело, милина за гледање и пожељно ради знања, узе плод његов и окуси, па даде и мужу своме, који је био с њом, и он окуси.

⁷ Тада им се обома отворише очи и спознаше да су голи, па исплетоше од смоквиног лишћа прегаче.

⁸ Потом зачуше корак Господа Бога, који је ишао вртом у смирај дана, и сакрише се човек и жена његова од Господа Бога међу дрвећем у врту.

⁹ Тада Господ Бог позва човека и рече му: „Где си?”

¹⁰ Он одговори: „Чух корак твој у врту и уплаших се јер сам го, па се сакрих.”

¹¹ На то му рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с дрвета с ког сам ти забранио да једеш?”

¹² Тада човек одговори: „Жена коју си ми придодао даде ми с дрвета, па једох.”

¹³ Господ Бог рече жени: „Зашто си то учинила?” Жена одговори: „Змија ме превари, па једох.”

¹⁴ Тада Господ Бог рече змији: „Пошто си то учинила, нека си проклета међу свим животињама и зверима пољским! На трбуху своме вући ћеш се и прах ћеш јести у све дане свога живота.

¹⁵ Ставићу непријатељство између тебе и жене и семена твога и семена њеног, оно ће ти газити главу, а ти ћеш му пету вребати.”

¹⁶ Тада рече жени: „Умножићу ти патње у трудноћи, у мукама ћеш рађати децу. Жудећеш за мужем својим, а он ће владати над тобом.”

¹⁷ Потом рече човеку: „Зато што си послушао глас жене своје и окусио с дрвета с ког сам ти забранио и рекао: ‘Не једи с њега!’, нека је земља због тебе проклета; с муком ћеш се од ње хранити у све дане свога живота.

¹⁸ Трње и коров ће ти рађати, а хранићеш се пољским растињем.

¹⁹ У зноју лица свог јешћеш хлеб свој док се не вратиш у земљу од које си узет, јер си прах и у прах ћеш се вратити.”

²⁰ Тада човек надену својој жени име – Ева, јер је мати свима живима.

²¹ Потом Господ Бог начини човеку и његовој жени одећу од крзна и одену их.

²² Затим рече Господ Бог: „Гле, човек поста као један од нас знајући добро и зло. Да не пружи сада руку своју и убере с дрвета живота и поједе, па да живи вечно?”

²³ Зато га Господ Бог истера из врта еденскога, да обрађује земљу од које је и био узет.

²⁴ Пошто истера човека и настани га источно од врта еденског, постави херувима с пламеним мачем, који је лелујао, да чува пут ка дрвету живота.