1. Mojsijeva 28 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Јаков иде у Харан

¹ Исак дозва Јакова, благослови га и заповеди му: „Немој да се жениш женом од хананских кћери.

² Устани и иди у Падан-Арам, у дом Ватуила, оца мајке твоје, па се оданде ожени неком од кћери Лавана, брата твоје мајке.

³ Бог Свемогући нека те благослови, нека те учини плодним и бројним, тако да од тебе постане мноштво народа.

⁴ Нека ти да благослов Авраамов, теби и потомству твоме, да задобијеш земљу у којој боравиш као дошљак, коју Бог предаде Аврааму.”

⁵ Тако Исак испрати Јакова и он пође у Падан-Арам к Лавану, сину Ватуила Арамејца, брату Ревеке, мајке Јаковљеве и Исавове.

⁶ Исав је видео како Исак благосиља Јакова и како га је послао у Падан-Арам да се тамо ожени и како му је, благосиљајући га, заповедио: „Немој да се ожениш женом од ћерки хананејских.”

⁷ Виде да је Јаков послушао оца свога и мајку своју и да је отишао у Падан-Арам.

⁸ Тада, увидевши да кћери хананејске нису по вољи Исаку, оцу његовом,

⁹ отиде Исав к Исмаилу, те се, осим својих жена, ожени Маелетом, ћерком Исмаила, сина Авраамова, сестром Навајотовом.

Сан у Ветиљу

¹⁰ Јаков пође од Вирсавеје и упути се у Харан.

¹¹ Он дође на једно место и ту заноћи јер сунце беше зашло. Узе камен на том месту, стави га под главу и ту заспа.

¹² Тада усни, као лестве које стајаху на земљи, а врхом дотицаху небо и, гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху.

¹³ Господ бејаше на врху и рече: „Ја сам Господ, Бог твога оца Авраама и Бог Исаков! Ту земљу на којој спаваш даћу теби и потомству твоме.

¹⁴ Потомака ће твојих бити као праха на земљи, тако да ћеш се раширити на запад, исток, север и југ и кроз тебе и кроз твоје потомке биће благословени сви народи.

¹⁵ Ево, ја сам с тобом, чуваћу те куда год пођеш и вратићу те у ову земљу јер те нећу оставити док не испуним што сам ти обећао!”

¹⁶ Јаков се пробуди из сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја не знадох!”

¹⁷ Он се уплаши и рече: „Како је страшно ово место! Заиста је овде кућа Божја и овде су врата небеска!”

¹⁸ Јаков уста ујутру рано, узе камен који је био ставио себи под главу, усправи га за спомен и прели га уљем.

¹⁹ То место он назва Ветиљ, а раније се тај град звао Луз.

²⁰ Тада Јаков учини завет говорећи: „Ако Бог буде са мном, сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одеће да се облачим,

²¹ ако се мирно вратим у дом оца мога, Господ ће ми бити Бог!

²² Овај камен који подигох за спомен биће дом Божји. Од свега што ми даш, десетак ћу дати Теби!”