1. Mojsijeva 27 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Јаков преваром добија благослов и бежи у Харан

¹ Кад Исак остаре, очи му ослабише, тако да није видео. Он дозва свог старијег сина Исава и рече му: „Сине!” Он одговори: „Ево ме!”

² Тада му рече: „Ево, остарио сам и не знам када ћу умрети.

³ Узми своје оружје, тоболац и лук, иди у поље и улови дивљач.

⁴ Онда припреми моје омиљено јело и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја пре него што умрем.”

⁵ Ревека је чула шта Исак рече сину своме Исаву. Исав оде у поље да устрели дивљач и да је донесе.

⁶ Тада Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, чула сам оца твога како рече Исаву, брату твоме:

⁷ ‘Донеси ми дивљач и припреми јело да једем, па да те пред Господом благословим пре него што умрем.’

⁸ Него сад, сине мој, послушај ме и учини како ти наложим.

⁹ Иди до стада и донеси два добра јарета, а ја ћу од њих припремити оцу његово омиљено јело.

¹⁰ Онда ћеш ти однети оцу да једе и да те благослови пре него што умре.”

¹¹ Тада Јаков рече Ревеки, мајци својој: „Само, мој брат Исав је рутав, а ја сам без длака.

¹² Може отац да ме опипа, па ћу у његовим очима испасти варалица и навући на себе проклетство уместо благослова!”

¹³ Међутим, мајка му рече: „Сине мој, нека твоје проклетство падне на мене. Само ме послушај, иди и донеси ми!”

¹⁴ Он оде, узе их и донесе својој мајци, а она припреми омиљено јело његовог оца.

¹⁵ Потом Ревека узе најлепшу одећу свога старијег сина коју нађе у кући и обуче Јакова, свога млађег сина.

¹⁶ Затим му обложи јарећом кожом руке и врат, где није имао длака.

¹⁷ Даде Јакову, сину своме, у руке хлеб и јело које припреми.

¹⁸ Тада он оде своме оцу и рече: „Оче!” Он одговори: „Ево ме, који си ти мој син?”

¹⁹ Јаков рече оцу: „Ја сам, Исав, твој првенац. Учинио сам како си ми рекао. Придигни се, седи да једеш моју дивљач, па да ме благослови душа твоја.”

²⁰ Исак рече своме сину: „Како си је тако брзо нашао, сине мој?” Он одговори: „Господ Бог твој изведе их преда ме.”

²¹ Тада рече Исак Јакову: „Примакни се, сине, да те опипам јеси ли ти син мој Исав или не.”

²² Јаков приступи Исаку, оцу своме, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове!”

²³ Тако га не препозна јер су му руке биле маљаве као у Исава, брата његова, и благослови га.

²⁴ Затим рече: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?” Он одговори: „Ја сам.”

²⁵ Тада рече: „Принеси ми да једем дивљач свога сина, па да те благослови душа моја.” Он му принесе да једе, донесе и вина и он попи.

²⁶ Потом му рече отац његов Исак: „Приђи, сине, и пољуби ме!”

²⁷ Он приступи и пољуби га. Исак осети мирис одеће његове и благослови га говорећи: „Гле, мирис сина мога као мирис поља које Господ благослови!

²⁸ Бог ти дао росе небеске и плодне земље, обиље жита и вина!

²⁹ Нека ти народи служе, а племена се клањају! Буди господар браћи својој и нека ти се клањају синови мајке твоје! Проклет био ко те прокуне, а благословен ко те благосиља!”

³⁰ Тек што Исак благослови Јакова и тек што се Јаков удаљи од свог оца Исака, дође Исав, брат његов, из лова.

³¹ Он припреми такође јело, принесе оцу своме и рече: „Оче, устани и једи дивљач сина свога, па да ме благослови душа твоја!”

³² Исак, његов отац, упита га: „Ко си ти?” Он одговори: „Ја сам Исав, твој син првенац!”

³³ Тада се Исак веома узбуди и рече: „Ко? А ко је онај што је уловио дивљач и донео ми, па сам јео и благословио га пре него што ти дође? Он ће остати благословен!”

³⁴ Кад Исав чу речи оца свога, крикну јако, пун горчине, па рече своме оцу: „Оче, благослови и мене!”

³⁵ Он му рече: „Брат твој дође и на превару однесе твој благослов.”

³⁶ Тада Исав рече: „Зато се и зове Јаков, јер ме два пута превари! Узе ми првенаштво, а сад и благослов!” Потом рече: „Ниси ли и мени сачувао благослов?”

³⁷ Исак одговори Исаву: „Њега сам поставио теби за господара, сву браћу његову дадох да му буду слуге, житом и вином сам га снабдео! Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?”

³⁸ Тада Исав рече оцу своме: „Оче, зар ти имаш само један благослов? Благослови и мене, оче мој!” Исав плакаше гласно.

³⁹ Онда отац његов Исак изусти ове речи: „Становаћеш далеко од плодне земље и росе небеске.

⁴⁰ Од мача свога ћеш живети и брату ћеш служити. Међутим, кад се ослободиш, сломићеш јарам његов са свога врата.”

⁴¹ Исав омрзе Јакова због благослова којим га је отац његов благословио, па рече у срцу своме: „Долазе дани жалости за мојим оцем. Тада ћу убити свога брата Јакова.”

⁴² Ревеки казаше речи Исава, сина њеног старијег, а она позва свог млађег сина Јакова и рече му: „Ево, твој брат Исав прети да ће те убити.

⁴³ Него, сине, послушај ме, устани и бежи к Лавану, брату моме, у Харан.

⁴⁴ Остани код њега неко време, док се не стиша бес брата твога,

⁴⁵ док гнев брата твога не нестане и док не заборави шта си му учинио. Ја ћу онда послати да те доведу оданде. Зашто да обојицу изгубим у једном дану?”

⁴⁶ Потом рече Ревека Исаку: „Смучио ми се живот због ових Хетејки. Ако се и Јаков ожени женом Хетејком, од кћери ове земље, шта ће ми онда живот?”