1. Mojsijeva 2 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан ЧарнићРај, човек и жена 1 Тако се довршише небо и земља и сва војска њихова. 2 Бог доврши до седмог дана своје дело које учини и почину у седми дан од свега дела свога које учини. 3 Бог благослови седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свег дела свога које учини. Други извештај 4 То је постанак неба и земље, кад су стварани. Кад Господ Бог створи земљу и небо, 5 не беше на земљи никаквог пољског растиња, нити је никло икакво пољско биље, јер Господ Бог још не пусти дажд на земљу, нити беше човека да обрађује земљу. 6 Међутим, пара се подизала са земље и натапала сву земљу. 7 Потом Господ Бог начини човека од праха земаљског, дуну му у нос дух животни и поста човек душа жива. 8 И засади Господ Бог врт у Едену, на истоку, и у њега постави човека кога начини. 9 Тада Господ Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла. 10 Вода је истицала из Едена и натапала врт, а одатле се гранала у четири реке. 11 Првој је име било Фисон и она тече свом земљом евилском, у којој има злата. 12 Злато те земље је добро, а тамо има и бдела и оникса. 13 Другој реци је име Геон и она тече кроз сву земљу Хус. 14 Трећој реци је име Хидекел и тече источно од Асирије, а четврта је Еуфрат. 15 Господ Бог узе човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да га чува. 16 Тада Господ Бог заповеди човеку: „Једи слободно са сваког дрвета у врту. 17 Међутим, с дрвета познања добра и зла нипошто не једи, јер у који дан с њега окусиш сигурно ћеш умрети!” 18 Потом рече Господ Бог: „Није добро да човек буде сам; да му начиним помоћника сличног њему.” 19 Јер, Господ Бог начини од земље све животиње пољске и све птице небеске и приведе их човеку да види како ће коју назвати, па како их човек назове, тако да им буде име. 20 Тако човек надену име свој стоци, свим птицама небеским и свакој звери пољској. Међутим, човеку се не нађе помоћник сличан њему. 21 Тада Господ Бог пусти дубок сан на човека, који заспа, па му узе једно ребро, а место попуни месом. 22 Затим Господ Бог начини жену од ребра које је узео човеку, па је доведе човеку. 23 Тада човек рече: „Гле, ево кости од мојих костију и месо од мога меса! Нека се зове човечица јер је од човека узета!” 24 Стога ће човек оставити оца свога и мајку своју и припојиће се жени својој и постаће једно тело. 25 Њих двоје бејаху голи, човек и његова жена, али се нису стидели. |
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Bible Society of Serbia