1. Mojsijeva 19 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Лотово спасење

¹ Увече дођоше два анђела у Содом док је Лот седео на вратима содомским. Кад их Лот угледа, пође им у сусрет. Поклони се лицем до земље.

² Он рече: „Ево, господо, уђите у кућу слуге свога да преноћите, да оперете ноге, па ћете ујутру кад устанете поћи својим путем.” Они рекоше: „Не, преноћићемо напољу.”

³ Међутим, он навали на њих, тако да свратише и уђоше у кућу његову. Он их угости, испече бесквасни хлеб и једоше.

⁴ Док још нису легли, опколише грађани Содома кућу, млади и стари, сав народ из краја.

⁵ Они викнуше Лота и рекоше му: „Где су људи што су дошли синоћ к теби? Изведи нам их да их облежимо!”

⁶ Лот стаде на улаз и затвори врата за собом.

⁷ Рече им: „Браћо моја, немојте чинити зла.

⁸ Ево, имам две ћерке, које још не познаше човека. Извешћу вам их, па чините с њима шта вам је воља. Само овим људима не чините ништа пошто су дошли под мој кров.”

⁹ Тада они рекоше: „Склањај се!” Затим додадоше: „Овај је дошао као странац, а хоће да нам суди! Сад ћемо теби учинити горе него њима!” Затим притиснуше јако човека Лота и почеше да разваљују врата.

¹⁰ Међутим, она два човека провукоше руке напоље, увукоше Лота у кућу к себи и затворише врата.

¹¹ Затим ударише слепилом људе пред вратима куће, младе и старе, тако да нису могли да нађу врата.

¹² Тада рекоше људи Лоту: „Кога још овде имаш? Зета, синове своје, кћери своје и све своје у граду изведи из града.

¹³ Хоћемо да уништимо ово место. Вика против њих је велика пред Господом. Господ нас је послао да их затремо.”

¹⁴ Тада Лот изађе и рече будућим зетовима који су хтели да узму његове ћерке: „Устајте и идите из овог места јер ће Господ уништити овај град!” Будућим зетовима се учинило да се он шали.

¹⁵ Чим зора заруди, анђели навалише на Лота говорећи: „Устај, узми жену своју и две ћерке своје које су овде да не би страдао због греха овог града.”

¹⁶ Он је оклевао. Тада га они узеше за руку и жену његову и две ћерке његове, јер се Господ смиловао на њега, па их изведоше и оставише изван града.

¹⁷ Кад их изведоше, један рече: „Спасавај свој живот! Не осврћи се натраг и не застајкуј у долини! Бежи на оно брдо да не би страдао!”

¹⁸ Лот им рече: „Немој, Господе!

¹⁹ Ево, слуга твој је нашао милост у твојим очима. Твоје милосрђе је превелико кад си ми сачувао живот. Међутим, не могу стићи до брда а да ме несрећа не стигне и не погинем.

²⁰ Ено, онај град је близу, да бежим тамо? Град је тако мали. Да бежим тамо, град је мали, да живот спасем?”

²¹ Он му рече: „Ево, послушаћу те и нећу разорити град о коме говориш.

²² Брзо бежи онамо, јер не могу ништа чинити док не стигнеш тамо.” Зато се онај град прозва Сигор.

Уништење Содома и Гоморе

²³ Кад се сунце издигло, Лот уђе у Сигор.

²⁴ Тада Господ пусти с неба сумпорни огањ на Содом и Гомору.

²⁵ Уништи оне градове и сву ону долину, све становнике градске и биље земаљско.

²⁶ Међутим, жена Лотова се обазре уназад и претвори се у стуб соли.

²⁷ Сутрадан Авраам уста рано и отиде на место где је стајао пред Господом.

²⁸ Он управи поглед према Содому и Гомори и свој долини и виде како се диже дим над земљом као дим из пећи.

²⁹ Међутим, Бог се, док је затирао градове у равници, сетио Авраама и склонио Лота од пропасти из разорених градова, где је живео Лот.

Грех кћери Лотових

³⁰ Потом Лот отиде из Сигора са своје две ћерке у брда, јер се бојао да остане у Сигору. Живео је са своје две ћерке у пећини.

³¹ Тада старија рече млађој: „Отац нам је стар, а нема човека у земљи да нам дође, као што је обичај по свој земљи.

³² Хајде да опијемо вином оца и легнемо с њим, па да сачувамо потомство оцу своме.”

³³ Те ноћи опију оца вином и старија оде и леже са оцем својим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала.

³⁴ Сутрадан старија рече млађој: „Ето, синоћ сам лежала са оцем својим. Хајде да га опијемо вечерас, па иди лези с њим да му сачувамо потомство.”

³⁵ То вече опију оца вином, па млађа оде и леже с њим, а он није ни знао ни кад је легла ни кад је устала.

³⁶ Тако обе ћерке Лотове затруднеше са оцем.

³⁷ Старија роди сина и надену му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца.

³⁸ И млађа роди сина и надену му име Вен Амије. Он је праотац данашњих Амонаца.