1 Korinæanima 13 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Химна љубави

¹ Ако говорим људским и анђеоским језицима, а љубави немам, онда сам метал који звучи и чинеле које одјекују.

² И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру, тако да премештам горе, а љубави немам, ништа сам.

³ И ако хранећи сиромахе разделим све своје имање и ако предам своје тело – да будем спаљен, а љубави немам, ништа ми не користи.

⁴ Љубав дуго трпи, љубав је добра, она не завиди, љубав се не хвали, не надима се,

⁵ не понаша се непристојно, не тражи своје, не љути се, не урачунава зло,

⁶ не радује се неправди, али се радује са истином;

⁷ она све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

⁸ Љубав не престаје никада. Ако је дар пророштва – биће окончан, ако је дар језика – престаће, ако је знање – нестаће.

⁹ Јер делимично сазнајемо и делимично пророкујемо;

¹⁰ кад пак дође оно савршено, престаће оно делимично.

¹¹ Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, закључивао сам као дете. А кад сам постао човек, престао сам с детињаријама.

¹² Јер сад гледамо као помоћу огледала – у загонетки, а онда ћемо лицем у лице. Сад сазнајем делимично, а онда ћу сазнати потпуно, као што сам и сам потпуно познат.

¹³ Сад пак остаје вера, нада, љубав, ово троје; а љубав је међу њима највећа.