1 Jovanova 3 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Бог је отац, а ми смо деца Божја

¹ Видите какву нам је љубав дао Отац – да се назовемо деца Божја, и јесмо. Свет нас зато не познаје што њега није упознао.

² Драги моји, сад смо деца Божја и још се не показа шта ћемо бити. Знамо да ћемо – кад се он покаже – бити њему слични, јер ћемо га гледати онаквог какав је.

³ И свако ко има ову наду у њега, себе посвећује – као што је и он свет.

⁴ Свако ко чини грех, чини безакоње, и грех је безакоње.

⁵ И знате да се он јавио да уклони грехе, а у њему нема греха.

⁶ Свако ко остаје у њему, не греши; свако ко греши, није га видео нити познао.

Хришћанска праведност и братска љубав

⁷ Дечице, нико да вас не доводи у заблуду. Ко твори праведност, праведан је – као што је он праведан.

⁸ Ко твори грех, од ђавола је, јер ђаво греши отпочетка. Зато се јавио Син Божји – да разори дела ђаволова.

⁹ Нико ко је од Бога рођен, не чини греха, јер његово семе остаје у њему; и не може да греши јер је од Бога рођен.

¹⁰ По овом се познају деца Божја и деца ђавоља: свако ко не чини праведност и ко не воли свога брата, није од Бога.

¹¹ Јер ово је вест коју сте чули отпочетка: да волимо један другога.

¹² Не као што Каин беше од нечастивога и уби брата свога. И зашто га уби? Зато што дела његова беху зла, а дела његовога брата беху праведна.

¹³ Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи.

¹⁴ Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер волимо браћу; ко не воли, остаје у смрти.

¹⁵ Свако ко мрзи свога брата, човекоубица је, и знате да ниједан човекоубица нема у себи трајног вечног живота.

¹⁶ По том смо познали љубав што је он положио свој живот за нас; и ми смо дужни да положимо своје животе за браћу.

¹⁷ А који има светска блага и гледа свога брата како оскудева, па затвори своје срце према њему, како може Божја љубав да остане у њему?

¹⁸ Дечице, не волимо речју или само језиком, него делом и истином.

¹⁹ По том ћемо познати да смо од истине, па ћемо умирити своја срца пред њим,

²⁰ јер кад нас срце осуђује, Бог је већи од нашег срца и зна све.

²¹ Драги моји, ако нас срце не осуђује, имамо поуздање пред Богом

²² и примамо од њега ако шта иштемо, јер држимо његове заповести и чинимо што је њему угодно.

²³ А ово је његова заповест: да верујемо у име његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога као што нам је заповедио.

²⁴ И ко држи његове заповести, остаје у њему и он остаје у њему. И по том познајемо да је у нама: по Духу кога нам је дао.