Судије 19 - Библија: Савремени српски превод

Левит и његова наложница

¹ У време када Израел још није имао цара, један Левит који је живео у забаченом делу Ефремовог горја узе себи наложницу из Витлејема у Јуди.

² Она се једном наљути на њега, па га остави и врати се кући свога оца у Витлејему у Јуди. После четири месеца,

³ њен муж дође да је наговори да му се врати. Са собом је имао слугу и два магарца. Она уведе мужа у кућу свога оца, а када га је девојчин отац видео, радосно га дочека.

⁴ Таст га наговори да остане, и он проведе код њега три дана у јелу, пићу и спавању.

⁵ Четвртога дана устадоше рано ујутро и он поче да се спрема за полазак. Тада девојчин отац рече зету: »Окрепи се јелом, па после иди.«

⁶ И њих двојица седоше да заједно једу и пију. Девојчин отац му рече: »Молим те, остани и ноћас и провесели се.«

⁷ Човек се већ био спремио за полазак, али га таст одврати, па он остаде и те ноћи.

⁸ Када је рано ујутро петога дана устао да крене, девојчин отац му рече: »Окрепи се нечим. Остани до поподне.« Тако су њих двојица опет јели.

⁹ Када се човек спремао да крене са својом наложницом и слугом, његов таст, девојчин отац, рече: »Ето, ускоро ће вече. Остани још једну ноћ. Дан је на измаку – преноћи овде и провесели се, а сутра пораните, па крените на пут кући.«

¹⁰ Али Левит не хтеде да остане још једну ноћ, него се спреми и крену, па са два оседлана магарца и својом наложницом стиже до Јевуса, то јест Јерусалима.

¹¹ Када су били близу Јевуса, дан се већ примакао крају, па слуга рече свом господару: »Хајде да свратимо у овај јевусејски град и преноћимо у њему.«

¹² »Не«, одврати његов господар, »нећемо да улазимо у град туђинаца, где не живе Израелци. Продужићемо до Гиве.«

¹³ И још рече слузи: »Хајдемо на неко друго место. Преноћићемо у Гиви или Рами.«

¹⁴ Тако продужише даље. Сунце зађе када су били близу Гиве Венијаминове,

¹⁵ па скренуше онамо да преноће. Левит дође на градски трг и седе, али их нико не прими у своју кућу на конак.

¹⁶ Тада наиђе неки старац, који се увече враћао с рада на пољу. Био је из Ефремовог горја, али је као дошљак живео у Гиви, чији су житељи били Венијаминовци.

¹⁷ Старац угледа путника на градском тргу, па упита: »Куда идеш и одакле долазиш?«

¹⁸ »Путујемо из Витлејема у Јуди«, одговори Левит, »у један забачени део Ефремовог горја, где живим. Био сам у Витлејему у Јуди, а сада идем у Дом ГОСПОДЊИ. Али нико ме није примио у своју кућу.

¹⁹ Ми, твоје слуге, имамо и сламе и крме за своје магарце и хлеба и вина за мене, жену и слугу који је с нама. Ништа нам не треба.«

²⁰ »Добро ми дошао«, рече старац. »Ја ћу се побринути за све што ти треба, само немој да ноћиш на тргу.«

²¹ И одведе га својој кући и даде крме његовим магарцима. Људи опраше ноге, па су јели и пили.

²² Док су се они веселили, неки погани људи из града опколише кућу, па залупаше на врата, довикујући старцу, власнику куће: »Изведи нам човека који ти је дошао у кућу, да спавамо с њим!«

²³ Власник куће изађе пред њих и рече им: »Немојте, браћо! Немојте да учините такво зло! Тај човек је гост у мојој кући. Немојте да учините то безумно дело!

²⁴ Ево, овде су моја кћи, која је девица, и његова наложница. Извешћу вам њих, па њих напаствујте и чините с њима што вам драго. Само немојте овом човеку да учините то безумно дело.«

²⁵ Али они људи не хтедоше да га послушају, па Левит узе своју наложницу и гурну је напоље к њима. Они су је силовали и злостављали сву ноћ до јутра, а када је почело да свиће, пустише је.

²⁶ У свануће, жена се врати до куће онога човека у којој је био њен муж, паде пред вратима и остаде да лежи док се није разданило.

²⁷ Када је њен муж ујутро устао, отворио врата куће и изашао да настави пут, а оно – његова наложница лежи на улазу у кућу с рукама на прагу!

²⁸ »Устани, па да идемо«, рече јој он. Али одговора није било. Он је онда стави на магарца и крену кући.

²⁹ Када је стигао кући, узе нож и исече своју наложницу, уд по уд, на дванаест комада, које посла у све крајеве Израела.

³⁰ Сви који су то видели, говорили су: »Овако нешто још није виђено ни учињено откад су Израелци изашли из Египта до данас. Треба о томе размислити, посаветовати се и говорити.«