Римљанима 9 - Библија: Савремени српски превод

Божији избор

¹ Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу:

² моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу.

³ Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу,

⁴ Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања.

⁵ Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека. Амин.

⁶ Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел.

⁷ И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«

⁸ То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања.

⁹ А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«

¹⁰ И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком.

¹¹ А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору,

¹² да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«,

¹³ као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«

¹⁴ Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан?

¹⁵ Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«

¹⁶ Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога.

¹⁷ Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«

¹⁸ Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.

¹⁹ Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?«

²⁰ Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«

²¹ Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?

²² А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст

²³ да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу

²⁴ – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца?

²⁵ Као што каже у Осији: »Својим народом назваћу народ који није мој и невољену вољеном«

²⁶ и: »На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘.«

²⁷ А Исаија виче о Израелу: »Ако народа Израеловог буде колико и морског песка, ипак ће се спасти само Остатак.

²⁸ Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«

²⁹ И као што је Исаија пророковао: »Да нам Господ над војскама не остави потомство, постали бисмо као Содома и на Гомору бисмо личили.«

Израелово неверовање

³⁰ Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере.

³¹ А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон.

³² Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања,

³³ као што је записано: »Ево, постављам на Сиону камен спотицања и стену саблазни и ко у њега верује, неће се постидети.«