Језекиљ 22 - Библија: Савремени српски превод

Јерусалимови греси

¹ Дође ми реч ГОСПОДЊА:

² »Сине човечији, хоћеш ли му судити? Хоћеш ли судити овом граду крвопролића? Покажи му све његове гнусобе

³ и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Твој час је дошао, граде који проливаш крв по себи и каљаш се правећи идоле.

⁴ Крив си због крви коју си пролио и што си се укаљао идолима које си направио. Учинио си да ти се окончају дани и заврше године. Зато ћу те учинити руглом међу народима и ругалицом међу свим земљама.

⁵ Ругаће ти се и они близу и они далеко, срамни граде, препун немира.

⁶ »‚Види како сваки од Израелових поглавара који су у теби користи своју моћ да пролива крв.

⁷ У теби се више не поштују отац и мајка, дошљак се тлачи и сироче и удовица злостављају.

⁸ Презрео си моје свете предмете и оскврнавио моје суботе.

⁹ У теби су људи који клевећу не би ли се пролила крв, у теби су они који једу од жртвованога по горама и усред тебе чине разврат.

¹⁰ У теби су они који срамоте свога оца спавајући са његовом женом. У теби су они који терају жену на полни однос за време њене месечнице, када је нечиста.

¹¹ У теби један човек чини прељубу са женом свога ближњега, други срамно обешчашћује своју снаху, трећи напаствује сестру, кћер свога оца.

¹² У теби људи примају мито да пролију крв. Ти зеленашиш и узимаш камату и стичеш непоштену добит отимајући од ближњих. А мене си заборавио, говори Господ ГОСПОД.

¹³ »‚Зато ћу, ево, пљеснути рукама на непоштени добитак који си стекао и на крв коју си проливао по себи.

¹⁴ Хоћеш ли имати храбрости у срцу и снаге у рукама онога дана када кренем на тебе? Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.

¹⁵ Расућу те међу народима и расејати те по земљама и стаћу на крај твојој нечистоти.

¹⁶ Када будеш укаљан наочиглед другим народима, тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«

¹⁷ Дође ми реч ГОСПОДЊА:

¹⁸ »Сине човечији, израелски народ за мене је постао троска. Сви су они бакар, калај, гвожђе и олово остављени у пећи – само троска од сребра.

¹⁹ Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Пошто сте сви постали троска, сакупићу вас у Јерусалиму.

²⁰ Као што се сребро, бакар, гвожђе, олово и калај сакупљају у пећи, па се уоколо распири ватра да се све растопи, тако ћу ја вас сакупити у свом гневу и срџби, ставити вас усред града и истопити вас.

²¹ Сакупићу вас и распирити око вас своју огњену срџбу, и ви ћете се истопити у њему.

²² Као што се сребро истопи у пећи, тако ћете се ви истопити у граду. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, излио своју срџбу на вас.‘«

²³ Дође ми реч ГОСПОДЊА:

²⁴ »Сине човечији, реци земљи: ‚Ти си земља која још није чиста. Још на тебе није пала киша на дан срџбе.‘

²⁵ У њој су се њени кнежеви заверили да, попут ричућег лава који раздире плен, прождиру људе, отимају благо и драгоцености и од многих жена учине удовице.

²⁶ Њени свештеници крше мој Закон и скврнаве моје свете предмете, не разликују свето од обичног, не уче да има разлике између нечистог и чистог и занемарују моје суботе, па ме тако каљају међу народом.

²⁷ Њени поглавари су као вукови који раздиру свој плен: проливају крв и убијају људе да се докопају непоштене добити.

²⁸ Њени пророци све то прекривају кречом испразних виђења и лажних гатања, говорећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ када ГОСПОД није говорио.

²⁹ Народ ове земље бави се изнудом и пљачком, угњетава сиромаха и убогога и злоставља дошљака, ускраћујући им правду.

³⁰ »Тражио сам међу њима човека који би изградио зид и стао пред мене у пролом у њему да брани земљу, да је не затрем, али не нађох никога.

³¹ Зато ћу излити своју срџбу на њих и затрти их огњем свога гнева, сручујући им на главу све што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«