Јеремија 14 - Библија: Савремени српски превод

Суша, глад и мач

¹ Реч ГОСПОДЊА о суши дође Јеремији:

² »Јуда тугује, градови јој пропадају. За земљом кукају и вапај се диже из Јерусалима.

³ Племићи шаљу слуге по воду. Ови иду до чатрња, али воду не налазе; враћају се ненапуњених врчева. Унезверени и очајни, покривају главу.

⁴ Земља је испуцала, јер нема кише. Ратари су постиђени и покривају главу.

⁵ Чак и кошута у пољу тек рођено лане оставља, јер нема траве.

⁶ Дивљи магарци на голим висовима стоје и као шакали дахћу. Очи им ослабише, јер нема зеленила.

⁷ Иако наши греси сведоче против нас, ГОСПОДЕ, учини нешто Имена свога ради. Јер, наше отпадништво је велико, против тебе згрешисмо.

⁸ Надо Израелова, његов Спаситељу у време невоље, зашто си као дошљак у земљи, као путник што сврати само да преноћи?

⁹ Зашто си као човек који се нашао у чуду, као ратник немоћан да спасе? Међу нама си, ГОСПОДЕ, и ми твоје Име носимо. Не иди од нас!«

¹⁰ Овако каже ГОСПОД о овом народу: »Они воле да лутају, ноге не штеде. Зато нису мили ГОСПОДУ. Сетиће се сада њихове опакости и казнити их за њихове грехе.«

¹¹ Потом ми ГОСПОД рече: »Немој да се молиш за добро овог народа.

¹² Ако и посте, нећу услишити њихов вапај. Ако принесу паљеницу и житну жртву, нећу их прихватити, него ћу их уништити мачем, глађу и пошашћу.«

¹³ А ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, пророци су им стално говорили: ‚Нећете видети мача ни гладовати, него ћу вам дати трајан мир на овом месту.‘«

¹⁴ Тада ми ГОСПОД рече: »Пророци пророкују лажи у моје име. Нити сам их послао, нити их поставио, нити им говорио. Пророкују вам лажна виђења, гатања, ништавости и заблуде свога ума.

¹⁵ Стога овако каже ГОСПОД о пророцима који пророкују у моје име: Нисам их послао, а они говоре: ‚Ни мач ни глад неће дотаћи ову земљу.‘ Исти ти пророци страдаће од мача и глади.

¹⁶ А народ коме пророкују попадаће по улицама Јерусалима од глади и мача, а никог неће бити да их сахрани – ни њих, ни њихове жене, синове и кћери. Излићу на њих тешку невољу коју су заслужили.

¹⁷ »Овако им реци: »‚Нека ми очи роне сузе и дан и ноћ без престанка, јер Девица-Кћи мога народа тешку рану задоби, ударац жесток.

¹⁸ Одем ли у поље, видим покошене мачем. Одем ли у град, видим глађу морене. И пророк и свештеник своје услуге нуде по земљи, а немају знања.‘«

¹⁹ Зар си Јуду сасвим одбацио? Зар Сион презиреш? Зашто нас удари тако да нам нема исцељења? Миру се надасмо, али ништа добро не дође, времену исцељења, а оно само ужас.

²⁰ ГОСПОДЕ, признајемо своју опакост и кривицу својих праотаца. Заиста смо згрешили против тебе.

²¹ Имена свога ради, не презри нас. Не одузми част свом славном престолу. Сети се свога савеза с нама и не раскидај га.

²² Зар ништавни идоли народâ доносе кишу? Зар небеса сама од себе шаљу кишу? Не, него ти, ГОСПОДЕ, Боже наш. Зато се у тебе уздамо, јер ти си Онај који све то чини.