Исаија 9 - Библија: Савремени српски превод

Будући цар

¹ Али неће више бити тескобе за оне који су били у невољи. Бог је у прошлости унизио земљу Завулонову и земљу Нефталимову, али у будућности ће указати част земљи уз пут према мору, с оне стране Јордана – Галилеји незнабожачкој.

² Народ који живи у тами виде светлост велику; онима који живе у земљи сенке смрти светлост засја.

³ Умножио си народ и радост му увећао. Радују се пред тобом као што се људи радују жетви, као што се радују када деле плен.

⁴ Јер, сломио си јарам који их је притискао, мотку на њиховим плећима, батину њихових тлачитеља, као у време победе над Мидјаном.

⁵ Изгореће свака ратничка чизма и свака одора натопљена крвљу – биће гориво огњу.

⁶ Јер, дете нам се родило, сина смо добили; власт му је на плећима. Име му је Саветник дивни, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира.

⁷ Његовој силној власти и миру неће бити краја. Владаће на престолу Давидовом и над његовим царством, учврстивши га и одржавајући на правди и праведности, од тада па довека. Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.

Божији гнев према Израелу

⁸ Господ посла реч против Јакова и она паде на Израела.

⁹ Сав народ ће знати, Ефрем и житељи Самарије, који говоре надменог и бахатог срца:

¹⁰ »Цигле попадаше, али зидаћемо од тесаног камена; смоквина стабла посечена, али заменићемо их кедровима.«

¹¹ Али ГОСПОД ојача Рецинове душмане, нахушка његове непријатеље.

¹² Арамејци са истока, Филистејци са запада разјапљеним устима прождреше Израел. И поред тога, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.

¹³ Али народ се не врати ономе који га удари и не потражи ГОСПОДА над војскама.

¹⁴ Зато ће ГОСПОД Израелу одсећи и главу и реп, и палмову грану и трску у истом дану:

¹⁵ старешине и угледници су глава, а реп пророци који уче лажи.

¹⁶ Вође овог народа заводе га, па вођени одоше странпутицом.

¹⁷ Зато Господ неће бити задовољан младићима, нити ће се сажалити на сирочад и удовице. Јер, сви су безбожни и зли, сва уста изричу будалаштине. И поред свега, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.

¹⁸ Да, опакост пламти као огањ, драч и трње прождире, шумске шипраге пали, па се као стуб дима подиже увис.

¹⁹ Гневом ГОСПОДА над војскама биће земља спаљена и народ постати гориво огњу. Нико свога брата неће поштедети.

²⁰ Прождираће здесна, а остати гладни; јешће слева, а неће се најести. Сваки ће се хранити месом свога порода:

²¹ Манасија ће јести Ефрема, Ефрем Манасију, а обојица заједно Јуду. И поред свега, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.