Исаија 6 - Библија: Савремени српски превод

Исаијино послање

¹ Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм.

² Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети.

³ Они су довикивали један другом: »Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама! Сва земља је пуна његове Славе!«

⁴ Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.

⁵ Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«

⁶ Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника.

⁷ Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«

⁸ Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?« А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«

⁹ Он рече: »Иди и реци овом народу: ‚Слушали и слушали, али не разумели; гледали и гледали, али не видели.‘

¹⁰ Отврдни срце овом народу; отупи им уши и затвори им очи. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се и излечили.«

¹¹ Ја рекох: »Докле, Господе?« А он одговори: »Док градови не буду рушевине и без житеља; док куће не буду без игде икога и њиве пропале и опустошене;

¹² док ГОСПОД људе не протера далеко и земља сасвим не опусти.

¹³ Ако их и десетина остане, и они ће бити затрвени. Али, као смрдљика или храст када се посеку до пања, њихов пањ биће света семенка.«