5. Mojsijeva 2 - Библија: Савремени српски превод

Подсећање на лутање по пустињи

¹ Онда смо се окренули и пошли у пустињу путем према Црвеном мору, као што ми је ГОСПОД рекао. И дуго смо обилазили око горског краја Сеира.

² Тада ми је ГОСПОД рекао:

³ »Доста сте обилазили око овог горског краја. Окрените на север.

⁴ Овако заповеди народу: ‚Сада ћете проћи кроз подручје својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Они ће вас се бојати, али ви будите обазриви.

⁵ Не замећите кавгу с њима, јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Горски крај Сеир дао сам у посед Исаву.

⁶ Храну коју будете јели и воду коју будете пили платите им новцем.‘«

⁷ ГОСПОД, ваш Бог, благословио вас је у свему што сте чинили. Бдео је над вашим путовањем овом огромном пустињом. ГОСПОД, ваш Бог, био је с вама ових четрдесет година и ништа вам није недостајало.

⁸ Тако смо прошли крај својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Са пута који из Елата и Ецјон-Гевера води у Араву скренули смо на пут који пресеца Моавску пустињу.

⁹ Тада ми је ГОСПОД рекао: »Не узнемиравајте Моавце и не заподевајте бој с њима, јер вам ниједан део њихове земље нећу дати у посед. Ар сам дао у посед Лотовим потомцима.«

¹⁰ (У Моаву су некад живели Емијци, народ снажан и бројан, високог раста као Анаковци.

¹¹ И њих су, као и Анаковце, сматрали Рефајцима, али су их Моавци звали Емијцима.

¹² У Сеиру су некад живели Хоријци, али су их Исавови потомци истерали, затрли и настанили се на њиховом, баш као што је и Израел учинио у земљи коју му је дао ГОСПОД.)

¹³ ГОСПОД је рекао: »Сада се спремите и пређите преко потока Зереда.« И ми смо прешли преко потока Зереда.

¹⁴ Откад смо отишли из Кадеш-Барнее, па до преласка преко потока Зереда, прошло је тридесет осам година. До тада је цео онај нараштај ратника изумро из табора, као што им се ГОСПОД и био заклео.

¹⁵ ГОСПОДЊА рука била је против њих све док их није сасвим уклонио из табора.

¹⁶ А када је умро и последњи од тих ратника,

¹⁷ ГОСПОД ми је рекао:

¹⁸ »Данас ћете код Ара проћи крај моавског подручја.

¹⁹ Када се примакнете Амонцима, не узнемиравајте их и не заподевајте кавгу с њима, јер вам нећу дати у посед ниједан део њихове земље. Дао сам је у посед Лотовим потомцима.«

²⁰ (И та земља се сматрала земљом Рефајаца, који су некад живели у њој, а Амонци су их звали Замзумцима.

²¹ Био је то снажан и бројан народ, високог раста као Анаковци. ГОСПОД их је затро испред Амонаца, који су их истерали и настанили се на њиховом,

²² баш као што је учинио и за Исавове потомке, који живе у Сеиру, када је пред њима затро Хоријце. Они су их истерали, па и дан-данас живе на њиховом.

²³ Авијце, који су живели по селима све до Газе, затрли су Кафторци, који су дошли са Кафтора, и населили се на њиховом.)

²⁴ »Сада се спремите, крените и пређите преко кланца Арнона. Ево предао сам ти у руке Сихона Аморејца, цара Хешбона, и његову земљу. Почни да је запоседаш и с њим заподени бој.

²⁵ Од данас почињем да уносим ужас и страх од тебе у све народе под небом. Када чују за тебе, дрхтаће и трести се од страха због тебе.«

Подсећање на победу над царем Сихоном

²⁶ Из пустиње Кедемот послао сам гласнике Сихону, цару Хешбона, понудивши му мир и рекавши:

²⁷ »Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Држаћемо се главног пута – нећемо скретати ни десно ни лево.

²⁸ Продај нам хране за јело и воде за пиће. Само нас пусти да прођемо пешице,

²⁹ као што су нас пустили Исавови потомци, који живе у Сеиру, и Моавци, који живе у Ару, док не пређемо преко реке Јордан у земљу коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«

³⁰ Али Сихон, цар Хешбона, није хтео да нас пусти да прођемо, јер га је ГОСПОД, твој Бог, учинио тврдоглавим и отврднуо му срце, да би га предао у твоје руке, као што је сада и учинио.

³¹ ГОСПОД ми је рекао: »Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни освајање и запоседни његову земљу.«

³² Када је Сихон са свом својом војском изашао да с нама поведе бој код Јахаца,

³³ ГОСПОД, наш Бог, предао га је нама и ми смо га поразили, заједно са његовим синовима и свом његовом војском.

³⁴ Тада смо заузели све његове градове и потпуно их уништили – и мушкарце и жене и нејач – никог нисмо оставили у животу.

³⁵ А стоку и плен из градова које смо заузели узели смо за себе.

³⁶ Од Ароера, на рубу кланца Арнона, и од града у кланцу, па све до Гилада, ниједан град није могао да нам се супротстави – ГОСПОД, наш Бог, предао нам их је све.

³⁷ Једино се ниси примицао земљи Амонаца, ни оној уз поток Јабок, ни градовима у горском крају, као што је ГОСПОД, наш Бог, и заповедио.