2. Самуило 17 - Библија: Савремени српски превод

Ахитофелова смрт

¹ Ахитофел рече Авесалому: »Изабрао бих дванаест хиљада људи, па бих још ноћас кренуо у потеру за Давидом.

² Напао бих га док је још уморан и слаб и утерао му страх у кости. Тада би се сав народ који је с њим разбежао. Убио бих само цара,

³ а сав народ вратио теби. Пошто би био убијен само онај кога тражиш, сви би се вратили. Сав народ би остао жив и здрав.«

⁴ Овај наум се свиде Авесалому и свим израелским старешинама,

⁵ али Авесалом ипак рече: »Позовите и Хушаја Аркијца, да чујемо шта он има да каже.«

⁶ Када је Хушај дошао к њему, Авесалом му рече: »Ахитофел нас је тако и тако саветовао. Да ли да урадимо како он каже? Ако не, реци нам шта ти мислиш.«

⁷ Хушај одговори Авесалому: »Овога пута Ахитофелов савет није добар.

⁸ Ти знаш свога оца и његове људе. Они су ратници, жестоки као мечка којој су отели мечиће. Осим тога, твој отац је искусан војник и неће провести ноћ с народом.

⁹ Он се сигурно већ сада склонио у неку пећину или на неко друго место. Ако он први нападне твоју војску, ко год чује за то рећи ће да је твоја војска доживела покољ.

¹⁰ Тада ће се и најхрабрији војник, чије је срце као у лава, одузети од страха. Јер, сав Израел зна да је твој отац ратник и да су они који су с њим храбри.

¹¹ »Стога ти саветујем ово: Окупи све Израелце од Дана до Беер-Шеве – којих има као песка на морској обали – и сâм ти их поведи у бој.

¹² Онда ћемо га напасти где год да је. Оборићемо се на њега као роса на земљу и нећемо оставити у животу ни њега ни било кога од његових људи.

¹³ Ако се повуче у неки град, сви Израелци ће онамо донети ужад и одвући град у кланац, да се ни каменчић од њега више неће моћи наћи.«

¹⁴ Тада Авесалом и сви Израелци рекоше: »Савет Хушаја Аркијца бољи је од Ахитофеловог савета.« Јер ГОСПОД је чврсто одлучио да осујети Ахитофелов добар савет како би Авесалома снашло зло.

¹⁵ Хушај рече свештеницима Садоку и Авиатару: »Ахитофел је Авесалому и израелским старешинама саветовао да ураде тако и тако, а ја сам им саветовао да ураде овако и овако.

¹⁶ Стога сместа поручите Давиду: ‚Ноћас немој да ноћиш на газовима у пустињи, већ обавезно пређи на другу обалу, да не страдаш и ти и сав народ с тобом.‘«

¹⁷ Јонатан и Ахимаац били су код Ен-Рогела. Онамо је одлазила једна слушкиња и обавештавала их, пошто њих нико није смео да види како улазе у град. Они су онда ишли и обавештавали цара Давида.

¹⁸ Али њих опази један младић и то јави Авесалому, па њих двојица сместа одоше оданде у Бахурим, где дођоше до куће једног човека који је имао бунар у дворишту. Спустише се у бунар,

¹⁹ а његова жена узе прекривач, разастре га преко отвора бунара и посу житом тако да се ништа није могло приметити.

²⁰ Када су Авесаломове слуге дошле тој жени у кућу, упиташе: »Где су Ахимаац и Јонатан?« А она им одговори: »Отишли су преко потока.« Они их потражише, али их не нађоше, па се вратише у Јерусалим.

²¹ Када су отишли, она двојица изађоше из бунара и одоше да обавесте цара Давида. »Крените сместа и пређите преко реке«, рекоше му, »јер је Ахитофел тако и тако саветовао против вас.«

²² Тако се Давид и сав народ с њим спремише и пређоше преко реке Јордан. До зоре није више било никога ко није прешао преко реке.

²³ Видевши да нису прихватили његов савет, Ахитофел оседла магарца и крену кући у свој родни град. Тамо издаде наређења својим укућанима, а потом се обеси. Тако је умро, па га сахранише у гробници његовог оца.

²⁴ Давид оде у Маханајим, а Авесалом пређе преко реке Јордан са свим Израелцима.

²⁵ Место Јоава, Авесалом је за главног заповедника војске поставио Амасу, сина човека који се звао Јитра. Јитра је био Израелац и био је ожењен Авигал кћери Нахашевом, сестром Јоавове мајке Церује.

²⁶ Израелци и Авесалом утаборише се у Гиладу.

²⁷ Када је Давид стигао у Маханајим, Шови син Нахашев из Рабе Амонске, затим Махир син Амиелов из Ло-Девара и Барзилај, Гилађанин из Рогелима,

²⁸ донеше постељине, чинија и глинених судова, а за јело пшенице, јечма, брашна, прженог зрневља, боба, сочива,

²⁹ меда, урде, ситне стоке и крављег сира. То донеше Давиду и народу који је био с њим, јер су говорили: »Народ је у пустињи огладнео, уморио се и ожеднео.«