Psalmi 73 - Novi srpski prevod

Knjiga Treća Psalmi 73–89 Psalam 73

Psalam Asafov.

¹ Zacelo je Bog dobar Izrailju, i onima čije srce je bez mane.

² Što se mene tiče, zamalo mi noge nisu zašle s puta; koraci se moji skoro isklizaše.

³ Jer sam zavideo bahatima gledajući blagostanje zlikovaca.

⁴ Eto, strepnju od smrti nemaju, telo im je zadriglo.

⁵ Ljudske muke ne poznaju, ne stradaju sa ljudima.

⁶ Nadmenost je zato njima kao ogrlica, ogrće ih odeća nasilja.

⁷ Od debljine oči svoje izbečiše, zlo im srce za granicu ne zna.

⁸ Ismevaju se, govore zlobno i nasiljem prete ponosito.

⁹ Njihova su usta okrenuta nebesima, a njihov jezik zemljom šeta.

¹⁰ Zato im se njihov narod vraća i obilje vode ispijaju.

¹¹ I govore: „Kako bi Bog znao? Postoji li znanje Svevišnjega?“

¹² Gle, takvi su zlikovci: spokojni doveka i bogatstvo gomilaju!

¹³ Zacelo sam uzalud svoje srce čistim očuvao, svoje ruke nevinošću očistio!

¹⁴ Od jutra do sutra ojađen sam bio, jutra su mi donosila kaznu.

¹⁵ A da sam kazao da ću i ja tako da pričam, izneverio bih naraštaj tvoje dece.

¹⁶ Razmišljao sam da razaznam ovo, i očima mojim to je mučno bilo;

¹⁷ dok nisam ušao u Božije Svetilište, i shvatio njihov svršetak.

¹⁸ Zacelo ih stavljaš na klizavo mesto, obaraš ih u ruine.

¹⁹ Kako su opustošeni, u trenu su okončali i naglom strahotom dokrajčeni!

²⁰ Oni su poput sna kada se neko probudi. O, Gospode, kada se probudiš, lik njihov prezrećeš.

²¹ Kada ogorčeno beše srce moje i nutrina moja beše probodena,

²² bez pameti i bez znanja sam bio, pred tobom sam bio životinja.

²³ Ipak sam ja sa tobom stalno, ti mi držiš desnu ruku.

²⁴ Savetom me svojim vodiš, naposletku ćeš me u slavu uzeti.

²⁵ Koga ja imam na nebesima? Pored tebe na zemlji mi ništa milo nije.

²⁶ Neka mi okopne i telo i srce, Bog je doveka stena moga srca i baština moja.

²⁷ Gle, eno propašće oni od tebe daleki, ti satireš svakog ko ti je neveran.

²⁸ Što se mene tiče, dobra mi je Božija blizina. U Gospodu Bogu sebi načiniću utočište i sva dela tvoja objaviću.