Psalmi 57 - Novi srpski prevod

Psalam 57

Horovođi. Davidov napev: „Ne pogubi.“ Pesma pouzdanja u Boga, kada je pred Saulom pobegao u pećinu.

¹ Smiluj mi se, Bože, smiluj mi se, jer u tebi duša moja utočište traži; i u seni tvojih krila utočište tražim dok nevolje prođu.

² Vapim Bogu Svevišnjemu, Bogu koji mi sve čini.

³ Posegnuće sa nebesa, spašće me; prekoriće tog koji me gazi; Sela poslaće Bog milost svoju i vernost svoju.

⁴ Duša mi je među lavovima, ležim među proždrljivcima; potomcima ljudi zuba ko koplja i strele, jezika kao mača oštrog.

⁵ Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože; slava tvoja nek je nad svom zemljom.

⁶ Nozi mojoj spremili su mrežu, duša mi se povila; ispred mene jamu iskopaše i u nju sami upadoše. Sela

⁷ Srce mi je voljno, Bože, srce mi je voljno, da ti pevam, i da ti sviram!

⁸ Probudi se, biće moje; budite se, o, liro i harfo, ja bih zoru da probudim.

⁹ O, Gospode, hvaliću te među narodima, slaviću te među tuđincima.

¹⁰ Jer velika je milost tvoja; do nebesa, i do oblaka seže vernost tvoja.

¹¹ Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože; slava tvoja nek je nad svom zemljom.