Psalmi 132 - Novi srpski prevod

Psalam 132

Pesma poklonička.

¹ O, Gospode, Davida se seti i svih muka njegovih;

² kako se Gospodu zakleo i zavetovao Silnom Jakovljevom:

³ „U šator doma svoga neću ući, na postelju kreveta svog neću leći;

⁴ očima sna neću dati, ni kapcima da se spuste;

⁵ dok ne nađem mesto za Gospoda, Prebivalište Silnom Jakovljevom!“

⁶ Gle! Mi smo za to u Efrati čuli, u poljima jarimskim našli smo ga.

⁷ Pođimo u Prebivalište njegovo! Poklonimo se kod podnožja njegovih nogu!

⁸ Uzdigni se, o, Gospode, na mesto svog počinka; ti i Kovčeg Sile tvoje!

⁹ Sveštenici nek ogrnu pravdu, tvoji verni nek radosno kliču.

¹⁰ Zbog Davida, sluge svoga, ne okreći se od lica svog pomazanika.

¹¹ Davidu se istinski zakleo Gospod i poreći neće: „Jednog od tvojih potomaka postaviću na tvoj presto.

¹² Ako sinovi tvoji budu držali moj savez i propise moje, što ću ih učiti, i sinovi će njihovi doveka sedeti na prestolu tvome.“

¹³ Da, Gospod je Sion izabrao, za Prebivalište svoje poželeo ga je:

¹⁴ „Doveka je ovo mesto mog počinka, tu ću da boravim jer sam tako poželeo.

¹⁵ Šta mu treba, daću izobilno; uboge mu nahraniću hlebom.

¹⁶ U spasenje ću mu obući sveštenike, verni će mu podcikivati, klicati.

¹⁷ Daću da Davidu rog moći uzraste, svetiljku ću da postavim za svog pomazanika.

¹⁸ U sramotu ja zaviću dušmane njegove, a na njemu njegova će kruna da zablista!“