Marko 10 - Novi srpski prevod

Nerazrešivost braka

¹ Isus ode odande i dođe u oblast Judeje, s druge strane Jordana. Narod je ponovo nagrnuo k njemu, a on ih je, po svom običaju, poučavao.

² Tada mu pristupiše neki fariseji i upitaše ga s namerom da ga iskušaju: „Da li je dopušteno čoveku da se razvede od svoje žene?“

³ Isus im na to odgovori: „Šta vam je zapovedio Mojsije?“

⁴ Oni rekoše: „Mojsije je dozvolio da čovek napiše potvrdu o razvodu braka i da se razvede od žene.“

⁵ Isus im odgovori: „Mojsije vam je napisao ovu zapovest zbog tvrdoće vašeg srca.

⁶ Međutim, na početku stvaranja sveta, Bog je stvorio muško i žensko.

⁷ ’Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu,

⁸ pa će dvoje biti jedno telo.’ Tako nisu više dvoje, nego jedno telo.

⁹ Dakle, što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja!“

¹⁰ Kada su se ponovo našli u kući, učenici su ponovo upitali Isusa o ovome.

¹¹ On im odgovori: „Svako ko se razvede od svoje žene i oženi drugom, čini preljubu prema svojoj ženi.

¹² I ako se žena razvede od svoga muža, pa se uda za drugog, takođe čini preljubu.“

Isus i deca

¹³ Neki ljudi su donosili Isusu malu decu da stavi svoje ruke na njih, ali su im učenici branili.

¹⁴ Kada je Isus to video, naljutio se i rekao učenicima: „Pustite decu da dolaze k meni; nemojte ih sprečavati, jer takvima pripada Carstvo Božije!

¹⁵ Zaista vam kažem, ko ne prihvati Carstvo Božije kao dete, nikako ne može ući u njega!“

¹⁶ Tada je zagrlio decu i blagosiljao ih, polažući ruke na njih.

Bogati čovek

¹⁷ Kada se Isus ponovo našao na putu, pritrča jedan čovek, pade pred njim na kolena i upita ga: „Dobri učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“

¹⁸ Isus mu odgovori: „Zašto me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim samoga Boga.

¹⁹ Zapovesti poznaješ: ’Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svog i majku svoju.’“

²⁰ Čovek mu na to odgovori: „Učitelju, sve sam to izvršavao još od svoje mladosti.“

²¹ Isus ga je pogleda sa mnogo ljubavi i reče mu: „Još ti jedno nedostaje: idi i prodaj sve što imaš, pa razdeli to siromasima i imaćeš blago na nebesima. Onda dođi i sledi me.“

²² Čovek se snuždi na ove reči i ode žalostan, jer je imao veliki imetak.

²³ Isus se okrenu i reče svojim učenicima: „Kako li je teško imućnima da uđu u Carstvo Božije!“

²⁴ Učenici se zaprepaste na ove njegove reči. No, Isus ponovo reče: „Deco, kako je teško ući u Carstvo Božije!

²⁵ Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego bogatašu da uđe u Carstvo Božije.“

²⁶ Učenici su, sada već potpuno zbunjeni, pitali jedan drugoga: „Pa ko se onda može spasti?“

²⁷ Isus ih pogleda i reče: „Za ljude je to nemoguće, ali ne za Boga; za Boga je sve moguće.“

²⁸ Tada mu Petar reče: „Evo, mi smo sve ostavili i krenuli za tobom.“

²⁹ Isus odgovori: „Zaista vam kažem, nema toga ko je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i Radosne vesti,

³⁰ koji neće stostruko primiti. Taj će sada, u ovo vreme, s progonstvima primiti: kuće, braću, sestre, majku, decu, i njive, a u vremenu koje dolazi primiće večni život.

³¹ Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji – prvi.“

Isus treći put najavljuje svoju smrt

³² Isus i njegovi učenici su se, potom, uspinjali putem za Jerusalim. Dok je Isus išao ispred njih, učenici su bili zbunjeni, a oni koji su išli za njima bili su uplašeni. Onda Isus ponovo povede Dvanaestoricu na stranu i poče da im govori o onome što treba da mu se dogodi:

³³ „Evo, penjemo se prema Jerusalimu i Sin Čovečiji će biti predan vodećim sveštenicima i znalcima Svetog pisma, i oni će ga osuditi na smrt i izručiti ga neznabošcima,

³⁴ koji će mu se narugati, ispljuvati ga, išibati i zatim ga pogubiti, ali će on trećeg dana vaskrsnuti.“

Nerazumni zahtev Jakova i Jovana

³⁵ Tada su Jakov i Jovan, sinovi Zavedejevi, pristupili Isusu rekavši mu: „Učitelju, hteli bismo da učiniš nešto za nas što te zamolimo.“

³⁶ „Šta želite da učinim za vas?“ – upita ih Isus.

³⁷ Oni mu rekoše: „Postavi nas da sedimo jedan zdesna, a drugi sleva, kada budeš bio u svojoj nebeskoj slavi.“

³⁸ Isus im odgovori: „Ne znate šta tražite. Možete li piti čašu koju ću ja ispiti? Možete li primiti krštenje kojim ću se ja krstiti?“

³⁹ „Možemo!“ – odgovoriše mu oni. Isus im uzvrati: „Čašu koju ću ja ispiti, ispićete i vi; krštenje koje ću ja primiti, primićete i vi.

⁴⁰ Ali, ko će sedeti meni zdesna i sleva, to ja nisam ovlašten da dam. To je za one kojima je to Bog namenio.“

⁴¹ Kada su to čula ostala desetorica, razljutiše se na Jakova i Jovana.

⁴² Isus ih onda sve dozva i reče im: „Vi znate da oni koji važe za vladare, gospodare narodima i da ih njihovi velikaši drže pod vlašću.

⁴³ Ali među vama nije tako! Nego, ko hoće među vama da bude velik, neka vam bude sluga,

⁴⁴ i ko hoće da bude prvi među vama, neka svima bude sluga.

⁴⁵ Jer, Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“

Isceljenje slepog Vartimeja

⁴⁶ Došli su u Jerihon. Kad su Isus i njegovi učenici izlazili iz Jerihona, pratilo ih je veliko mnoštvo. Tu kraj puta je sedeo i prosio jedan slepi čovek po imenu Vartimej, sin nekog Timeja.

⁴⁷ Kad je čuo da prolazi Isus iz Nazareta, počeo je da viče: „Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!“

⁴⁸ Mnogi su ga opominjali da prestane, ali je on još glasnije zapomagao: „Sine Davidov, smiluj mi se!“

⁴⁹ Isus se zaustavi i reče: „Pozovite ga ovamo!“ Pozvali su slepog čoveka bodreći ga: „Hrabro, ustani! On te zove!“

⁵⁰ On zbaci ogrtač sa sebe pa skoči na noge i stupi pred Isusa.

⁵¹ Isus ga upita: „Šta hoćeš da ti učinim?“ Slepi čovek odgovori: „Učitelju, hoću da progledam.“

⁵² „Idi! – reče mu Isus. Tvoja vera te je iscelila.“ Čovek je istog časa progledao i krenuo putem za Isusom.