Jovanu 12 - Novi srpski prevod

Isusovo pomazanje u Vitaniji

¹ Šest dana pre Pashe, Isus je otišao u Vitaniju, mesto gde je živeo Lazar koga je Isus bio podigao iz mrtvih.

² Tamo su mu pripremili večeru. Marta je posluživala, a Lazar je bio jedan od onih koji su sa Isusom bili za stolom.

³ Zatim je Marija uzela oko pola litra pravog, skupocenog, mirisnog ulja od narda, izlila ga na Isusove noge i obrisala ih svojom kosom. Miris nardovog ulja ispunio je celu kuću.

⁴ Jedan od Isusovih učenika, Juda Iskariot, koji je trebalo da ga izda, reče:

⁵ „Zašto se to mirisno ulje nije prodalo za tri stotine srebrnjaka i dalo se siromasima?“

⁶ Ovo nije rekao zato što je brinuo za siromahe, nego zato što je bio lopov. On je nosio vreću sa zajedničkim novcem i koristio ga za sebe.

⁷ Tada Isus reče: „Ostavi je! Neka učini to za dan mog pogreba.

⁸ Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete imati uvek.“

⁹ Jevreji su saznali da je Isus tamo, pa su u velikom broju došli, ne samo zbog Isusa, nego i da vide Lazara, koga je Isus bio podigao iz mrtvih.

¹⁰ Tada su vodeći sveštenici naumili da ubiju i Lazara,

¹¹ jer su ih zbog njega mnogi Jevreji odbacivali i verovali u Isusa.

Svečani ulazak u Jerusalim

¹² Sledećeg dana je mnogo naroda došlo na praznik, jer su čuli da Isus dolazi u Jerusalim.

¹³ Uzeli su grane od palmi i izašli mu u susret, kličući: „Osana! Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Neka je blagosloven Car izrailjski!“

¹⁴ Isus je našao jedno magare i uzjahao ga, kao što je u Svetom pismu napisano:

¹⁵ „Ne boj se, ćerko sionska! Evo, dolazi ti Car tvoj jašući na magaretu.“

¹⁶ Isusovi učenici nisu tada razumeli ovo, ali kada se Isus uzneo u slavu, setili su se da je u Svetom pismu napisano o njemu upravo ono što su tom prilikom učinili za njega.

¹⁷ Narod koji je bio s Isusom kada je pozvao Lazara iz groba i podigao ga iz mrtvih, prenosio je ovu vest.

¹⁸ Zato mu je toliki narod izašao u susret. Pročulo se, naime, da je Isus učinio taj znak.

¹⁹ A fariseji su govorili jedan drugom: „Vidite da ništa ne vredi! Evo, sav svet je otišao za njim!“

²⁰ Bili su tu i neki Grci koji su došli u Jerusalim da se na praznik poklone Bogu.

²¹ Oni su prišli Filipu iz Vitsaide u Galileji i zamolili ga: „Gospodine, želimo da vidimo Isusa.“

²² Filip je otišao i rekao to Andriji. Onda su zajedno otišli k Isusu i rekli mu to.

²³ Isus im odgovori. „Došao je čas da se Sin Čovečiji proslavi.

²⁴ Zaista, zaista vam kažem: ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ono ne može doneti rod, nego ostaje sâmo. A ako umre, onda donosi mnogo roda.

²⁵ Ko god voli svoj život, izgubiće ga. A ko mrzi svoj život na ovom svetu, sačuvaće ga za večni život.

²⁶ Ko hoće da mi služi, neka me sledi. Gde sam ja, tamo će biti i moj sluga. Ko hoće da mi služi, imaće čast kod moga Oca.

Isus govori o svojoj smrti

²⁷ Sada mi je duša uznemirena. Šta da kažem? Da kažem: ’Oče, izbavi me od časa stradanja’? Pa zbog tog časa sam i došao!

²⁸ Oče, proslavi svoje ime!“ Tada se začuje glas sa neba: „Proslavio sam i opet ću proslaviti!“

²⁹ Narod koji je tu stajao, kada je to čuo, reče: „Zagrmelo je nešto!“ Drugi rekoše: „To mu je anđeo govorio!“

³⁰ Isus reče: „Ovaj glas se nije čuo zbog mene, nego zbog vas.

³¹ Sada je vreme da se sudi ovom svetu. Sada će vladar ovog sveta biti zbačen.

³² A kad ja budem podignut sa zemlje, sve ljude ću privući k sebi.“

³³ Isus je, rekavši ovo, pokazao kakva ga smrt čeka.

³⁴ Tada mu narod odgovori: „Iz Zakona smo čuli da će Hristos živeti doveka. Kako ti, onda, kažeš da će Sin Čovečiji biti podignut? Ko je taj Sin Čovečiji?“

³⁵ Isus im odgovori: „Još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas tama ne obuzme. Ko hoda po tami, ne zna kuda ide.

³⁶ Verujte u svetlost dok je imate, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus je otišao i sakrio se od njih.

Neverovanje naroda

³⁷ Iako je Isus učinio tolike znake pred njima, oni nisu verovali u njega.

³⁸ Tako se ispunilo ono što je rekao prorok Isaija: „Gospode, ko je poverovao našoj poruci, i mišica Gospodnja kome se otkrila?“

³⁹ Zbog ovog nisu mogli da veruju, jer Isaija ponovo kaže:

⁴⁰ „Bog im je oči oslepeo i srca im otvrdnuo; da očima ne vide i da srcem ne shvate, da se ne obrate da ih ja iscelim.“

⁴¹ Isaija je ovo rekao, jer je video Isusovu slavu, te je govorio o njemu.

⁴² Čak su i mnogi sveštenici verovali u njega, ali nisu smeli da se javno izjasne zbog fariseja, da ne bi bili isključeni iz sinagoge.

⁴³ Naime, više su voleli ljudsku slavu nego Božiju slavu.

⁴⁴ Isus povika: „Svako ko veruje u mene, ne veruje samo u mene, nego i u onoga koji me je poslao.

⁴⁵ Ko mene vidi, vidi onoga koji me je poslao.

⁴⁶ Ja sam svetlost koja je došla na svet, da svako ko veruje u mene ne ostane u tami.

⁴⁷ Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom.

⁴⁸ Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan.

⁴⁹ Ja nisam govorio što je meni po volji. Sam Otac me je poslao i zapovedio mi šta da kažem i šta da govorim.

⁵⁰ A ovo znam: u njegovoj zapovesti jeste večni život. Ja govorim samo ono što mi je Otac rekao da govorim.“