Јеремија 16 - Novi srpski prevod

Dan propasti

¹ Došla mi je reč od Gospoda i poručila:

² „Ne ženi se! Sinove i ćerke ne podiži na ovom mestu.

³ Jer evo šta kaže Gospod za sinove i ćerke rođene na ovom mestu, za majke što ih rađaju i za očeve njihove od kojih se rađaju u ovoj zemlji:

⁴ Pomreće od smrtonosnih zaraza, neoplakani i nesahranjeni biće gnojivo povrh zemlje. Dokrajčiće ih mač i glad, a leševi njihovi će biti hrana pticama nebeskim i zemaljskim zverima.

⁵ Jer ovako kaže Gospod: ne ulazi u kuću ožalošćenih i ne idi da naričeš. Ne pokazuj da ti ih je žao jer sam uzeo svoj mir i milost i milosrđe od njih, od naroda ovog – govori Gospod.

⁶ Pomreće i veliki i mali u ovoj zemlji. Neće ih sahraniti, neće žaliti za njima, niko se neće rezati i niko brijati glavu za njima.

⁷ Neće im udeliti hleb, ožalošćenog za pokojnikom neće utešiti, neće im dati da piju iz čaše utehe za ocem i majkom.

⁸ I ne ulazi u kuću gde je veselje, da sa njima sediš, da jedeš i piješ!

⁹ Jer ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: evo, na vaše ću oči, još za vaše vreme, baš na ovom mestu da ućutkam zvuk veselja, ciku radovanja i povik mladoženje i neveste.

¹⁰ A kada najaviš ovom narodu sve ove reči, oni će ti reći: ’A zbog čega je Gospod objavio sve ovo veliko zlo protiv nas? Koja je naša krivica? Koji je naš greh kojim smo zgrešili Gospodu Bogu našem?’

¹¹ Ti im odgovori: ’Zato što su me napustili vaši preci – govori Gospod – išli su za drugim bogovima, služili im i klanjali im se. A mene su napustili i moj Zakon nisu držali.

¹² A vi ste još gora zla počinili nego oni! Eto, svako živi po samovolji svog zlog srca i ne sluša me.

¹³ Isteraću vas zato iz ove zemlje u zemlju koju niste znali ni vi ni vaši preci. Služićete drugim bogovima i noću i danju, a ja vam se neću sažaliti.’

¹⁴ Zato dolaze dani – govori Gospod – kad se više neće govoriti: ’Živ bio Gospod koji je izveo izrailjski narod iz egipatske zemlje!’

¹⁵ Nego: ’Živ bio Gospod koji je izveo izrailjski narod iz severne zemlje i iz svih zemalja u koje ih je izagnao!’ Jer ja ću ih vratiti u njihovu zemlju koju sam dao njihovim precima.

¹⁶ Evo, poslaću mnogo ribara – govori Gospod – da ih love. A nakon toga poslaću mnoge lovce da ih love po svakoj planini, po svakom brdu i u raselinama stena.

¹⁷ Jer moj je pogled nad svim njihovim putevima. Oni nisu sakriveni preda mnom, a ni krivice njihove nisu sakrivene od mojih očiju.

¹⁸ Prvo ću dvostruko da namirim njihove krivice i njihove grehe jer su moju zemlju oskrnavili leševima njihovih gadosti, njihovim gnusnostima su ispunili moje nasledstvo.“

¹⁹ O, Gospode, snago moja i tvrđavo moja! Utočište moje u danu nevolje. K tebi će doći narodi sa krajeva sveta pa će reći: „Stvarno su naši preci imali lažne bogove, ništavila, i u njima baš nikakve koristi nije bilo!

²⁰ Hoće li čovek da za sebe pravi bogove, a oni nisu Bog?“

²¹ „Zato ću, evo, ja sada da im obznanim, da im obznanim svoju moćnu ruku, pa će znati da je moje ime Gospod!