Јеремија 12 - Novi srpski prevod

Jeremijina tužbalica

¹ Pravedan si, Gospode, kad god ti se tužim, ali ću ipak da ti govorim o pravdi: Zašto su napredni putevi pokvarenjaka? Zašto likuju svi podli zlotvori?

² Ti si ih posadio i već se ukoreniše, napreduju i već donose plod. Blizu si njihovih usta, ali daleko od nutrine njihove.

³ A ti me, Gospode, poznaješ, vidiš me i ispituješ srce moje spram tebe. Poteraj ih ko ovce na klanje, odvoji ih za dan klanja!

⁴ Dokle će zemlja da tuguje, da sahne rastinje po svim poljima od zla onih što tu prebivaju? Propale su i životinje i ptice jer je narod rekao: „Neće on da vidi naše skončanje!“

Božiji odgovor

⁵ „Ako si se umorio trčeći s pešacima, kako li ćeš se tek ogledati s konjima? Kada u spokojnoj zemlji padaš, šta li ćeš da radiš na jordanskom čestaru?

⁶ Jer i braća tvoja i dom tvoga oca su te izneverili i na sav glas su vikali za tobom. Ne veruj im čak i kada ti ljubazno govore.

⁷ Dom sam svoj napustio i svoje nasledstvo ostavio. Voljenu sam svoju predao u ruke njenih neprijatelja.

⁸ A sada je moje nasledstvo kao lav u šumi što na mene rikom riče. I zato ga mrzim.

⁹ Je lʼ nasledstvo moje pirgava ptica grabljivica? Lešinari, sjatite se na nju svud unaokolo! Idite, sakupite sve životinje na polje, dovedite ih na hranu.

¹⁰ Mnogi su pastiri izlomili moj vinograd i izgazili moj deo. Pretvorili su moj mili deo u golu pustinju.

¹¹ Da, pretvorili su je u pustinju i sada preda mnom opustošena tuguje. U pustaru je pretvorena zemlja i to nikoga ne potresa.

¹² Preko pustinjskih ogolelih visova došli su zatirači, jer Gospodnji mač satire s kraja na kraj zemlje i nema mira ni za koga.

¹³ Sejaće pšenicu, a trnje će žeti. Iznuriše se, a nikakve koristi. Stidite se svojih uroda zbog Gospodnjeg plamtećeg gneva!

¹⁴ Ovako kaže Gospod svim mojim zlim susedima koji napadaju zemlju koju sam dao mom narodu Izrailju u nasledstvo: evo, počupaću ih iz njihove zemlje, a iz njihove ću sredine da iščupam Judin dom.

¹⁵ A kada ih iščupam, vratiću se da im se smilujem i dovedem svakog na njegovo nasledstvo i svakog na njegovu zemlju.

¹⁶ I ako se istinski nauče putevima moga naroda, da se zaklinju mojim imenom – ’Tako nam živog Gospoda’ – onako kako su oni moj narod naučili da se kunu Valom, naseliće se usred mog naroda.

¹⁷ Ali ako ne poslušaju, ja ću da iščupam taj narod, da iščupam i da zatrem – govori Gospod.“