2. Mojsijeva 13 - Novi srpski prevod

Zakon o prvencima

¹ Gospod reče Mojsiju:

² „Posvetite mi svakog prvenca. Svako muško dete među Izrailjcima – prvenac majčine utrobe, kao i sva prvina stoke, meni pripadaju.“

³ Mojsije reče narodu: „Pamtite ovaj dan u koji ste izašli iz Egipta, iz kuće ropstva, jer vas je Gospod snažnom rukom izveo odande. Hleb s kvascem neka se ne jede!

⁴ Danas izlazite, u mesecu avivu.

⁵ A kad te Gospod uvede u zemlju Hananaca, Hetita, Amorejaca, Evejaca i Jevusejaca, za koju se zakleo vašim ocima da će vam je dati, zemlju kojom teku med i mleko, vršićeš ovaj obred u ovom mesecu:

⁶ Sedam dana jedite beskvasni hleb, a sedmoga dana neka bude praznik Gospodu.

⁷ Beskvasni hleb će se jesti sedam dana. Hleb s kvascem ne sme ni da se vidi. Kvascu nigde ni traga da ne bude na svom tvom području.

⁸ Tog dana ćeš reći svome sinu: ’To je zbog onog što je Gospod učinio za mene kad sam izašao iz Egipta.’

⁹ To će ti biti kao znak na tvojoj ruci i podsetnik pred očima, da bi Gospodnji Zakon bio na tvojim ustima. Jer, Gospod te je snažnom rukom izveo iz Egipta.

¹⁰ Vršićeš ovu uredbu svake godine u naznačeno vreme.

¹¹ A kad te Gospod dovede u zemlju Hananaca, kako se zakleo tebi i tvojim ocima, i preda ti je,

¹² odvojićeš svakog prvenca majčine utrobe Gospodu. Isto tako će i sva muška prvina stoke pripadati Gospodu.

¹³ Svako prvorođeno magare ćeš otkupiti jagnjetom ili jaretom. Ako ga ne otkupiš, slomi mu vrat. Otkupićeš i svakog prvenca od svojih sinova.

¹⁴ Kad te tvoj sin danas-sutra upita: ’Šta to znači?’, ti mu reci: ’Gospod nas je snagom svoje ruke izveo iz Egipta, iz kuće ropstva.

¹⁵ Kad je faraon tvrdoglavo odbio da nas pusti, Gospod je pobio sve prvence u egipatskoj zemlji: od prvenaca ljudi do prvine stoke. Zato ja Gospodu prinosim na žrtvu svaku mušku prvinu majčine utrobe, a svakog prvenca među svojim sinovima otkupljujem.

¹⁶ To će ti biti kao znak na ruci i kao podsetnik pred tvojim očima da nas je Gospod snagom svoje ruke izveo iz Egipta.’“

Prelazak preko Crvenog mora

¹⁷ A kad je faraon pustio narod da ide, Gospod ih nije poveo putem koji vodi u filistejsku zemlju, iako je onuda bilo bliže. Gospod je, naime, rekao: „Kad narod vidi ratovanje, mogao bi da se predomisli i vrati u Egipat.“

¹⁸ Zato ih je poveo zaobilaznim putem kroz pustinju prema Crvenom moru. Izrailjci su otišli iz Egipta u punoj ratnoj spremi.

¹⁹ Mojsije je sa sobom poneo Josifove kosti, jer je ovaj tražio od Izrailjaca da mu se svečano zakunu: „Bog će vam svakako priteći u pomoć. Tada ćete odavde poneti sa sobom i moje kosti.“

²⁰ Izrailjci su krenuli iz Sokota, a utaborili se u Etamu, na rubu pustinje.

²¹ Gospod je išao pred njima danju u stubu od oblaka da im pokazuje put, a noću u stubu od ognja, da im osvetljava put, da bi mogli da putuju i danju i noću.

²² Stub od oblaka pred narodom nije odstupao danju, niti stub od ognja noću.