1. Mojsijeva 3 - Novi srpski prevod

Pad u greh i Božija kazna

¹ Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio Gospod Bog. Ona reče ženi: „Zar vam je Bog stvarno rekao da ne smete jesti ni s jednog drveta u vrtu?“

² Žena odgovori zmiji: „Plodove sa drveta u vrtu smemo da jedemo,

³ osim ploda sa drveta što je nasred vrta. Za njega je Bog rekao: ’Ne jedite s njega niti ga dotičite, inače ćete umreti!’“

⁴ Zmija reče ženi: „Sigurno nećete umreti!

⁵ Naime, zna Bog da će vam se, kada okusite njegov plod, otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovi koji poznaju dobro i zlo.“

⁶ Vide žena da je drvo dobro za jelo, za oči milo i primamljivo za mudrost. Uzme ona od njegovog ploda i pojede. Dala je i svom mužu koji je bio s njom, pa je i on jeo.

⁷ Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače.

⁸ Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu.

⁹ Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“

¹⁰ „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek.

¹¹ „Ko ti je rekao da si go? – upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“

¹² „Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ – odgovori čovek.

¹³ „Šta si to učinila?“ – upita Gospod Bog ženu. „Zmija me je prevarila, pa sam jela“ – odgovori žena.

¹⁴ Tada Gospod Bog reče zmiji: „Kad si to učinila, prokleta budi među svim životinjama i svim divljim zverima. Na svom trbuhu ćeš puzati i jesti prah celog svog veka!“

¹⁵ Evo, zamećem neprijateljstvo između tebe i žene; između tvog potomstva i njenog potomstva: Ono će ti glavu satirati, a ti ćeš mu petu ujedati.

¹⁶ A ženi reče: „Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati. Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!“

¹⁷ Adamu, pak, reče: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo: Zemlja neka bude prokleta zbog tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka!

¹⁸ Rađaće ti trnje i korov, a hranićeš se poljskim biljem.

¹⁹ Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga lica dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“

²⁰ Čovek dade svojoj ženi ime „Eva“, jer je postala majka svim živima.

²¹ A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu.

²² Onda Gospod Bog reče: „Evo, čovek je sada postao kao jedan od nas znajući dobro i zlo. Stoga mu se ne sme dozvoliti da pruži ruku i uzme plod sa drveta, pa da ga pojede i živi večno.“

²³ Zato ga Gospod Bog istera iz edenskog vrta da obrađuje zemlju iz koje je i uzet.

²⁴ Pošto je isterao čoveka, Gospod Bog je istočno od edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji je vitlao tamo i amo, da stražare na putu koji vodi k drvetu života.