1. Mojsijeva 1 - Novi srpski prevod

Početak

¹ U početku stvori Bog nebo i zemlju.

² Međutim, zemlja je bila pusta i bezoblična, i tama se prostirala nad bezdanom, a Duh Božiji je lebdeo nad vodama.

³ Tada reče Bog: „Neka bude svetlost!“ I postade svetlost.

⁴ Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame.

⁵ Svetlost je Bog nazvao „dan“, a tamu je nazvao „noć“. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi.

⁶ Zatim reče Bog: „Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!“

⁷ Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo.

⁸ Svod nazva Bog „nebo“. Prođe veče, svanu jutro – dan drugi.

⁹ Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!“ Tako se i zbilo.

¹⁰ Kopno je Bog nazvao „zemlja“, a vodena zborišta „more“. Vide Bog da je to dobro.

¹¹ Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!“ Tako se i zbilo.

¹² Iz zemlje iznikne bilje koje u sebi nosi zrnevlje, svako prema svojoj vrsti i drveta koja rađaju plodove sa semenom, svako prema svojoj vrsti. Vide Bog da je to dobro.

¹³ Prođe veče, svanu jutro – dan treći.

¹⁴ Zatim reče Bog: „Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine,

¹⁵ te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!“ Tako se i zbilo.

¹⁶ Bog je stvorio dva velika svetila: veće svetilo da upravlja danom i manje svetilo da upravlja noću – i zvezde.

¹⁷ Bog ih je postavio na nebeski svod da osvetljavaju zemlju,

¹⁸ da upravljaju danom i noći i da dele svetlo od tame. Vide Bog da je to dobro.

¹⁹ Prođe veče, svanu jutro – dan četvrti.

²⁰ Zatim reče Bog: „Neka provrve vodom živa bića, i ptice nek polete nad zemljom po nebeskom svodu!“

²¹ Bog je stvorio i morske nemani i svakojaka živa bića što se kreću i vrve u vodi, te sve ptice krilate po svojim vrstama. Vide Bog da je to dobro.

²² Bog ih blagoslovi govoreći: „Plodite se i množite i napunite morske vode! Tako i ptice neka se namnože na zemlji!“

²³ Prođe veče, svanu jutro – dan peti.

²⁴ Zatim reče Bog: „Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i divlje životinje svake vrste!“ Tako se i zbilo.

²⁵ Bog stvori svakovrsne divlje životinje, svakovrsnu stoku i svakovrsne gmizavce što puze po zemlji. Vide Bog da je to dobro.

²⁶ Zatim reče Bog: „Načinimo čoveka po svom liku, da liči na nas, da bude vladar ribama morskim, pticama u vazduhu i stoci po celoj zemlji, i svim gmizavcima što puze po zemlji!“

²⁷ Tako stvori Bog čoveka po svom liku, po Božijem liku ga stvori, stvori ih – muško i žensko.

²⁸ I blagoslovi ih Bog govoreći: „Plodite se i množite se i napunite zemlju! Podložite je sebi i vladajte ribama morskim, pticama na nebu i svim živim bićima što puze po zemlji!“

²⁹ Zatim reče Bog: „Evo, dajem vam za hranu sve bilje na zemlji što u sebi nosi zrnevlje, i sva drveta što u svome plodu nose seme! Neka vam to bude za hranu.

³⁰ A divljim životinjama na zemlji, pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po zemlji u kojima je dah života – dajem za hranu sve zeleno bilje.“ Tako se i zbilo.

³¹ Bog pogleda sve što je stvorio i sve je bilo veoma dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan šesti.