1 Jovanova 3 - Novi srpski prevod

Deca Božija

¹ Pogledajte koliku nam je ljubav Otac darovao: toliku da se zovemo Božijom decom, kao što i jesmo. Svet ne zna ko smo mi, jer nije upoznao njega.

² Voljeni moji, sad smo deca Božija, a šta ćemo postati to nam još nije otkriveno. Međutim, znamo da ćemo kada se on pojavi biti njemu slični, jer ćemo ga videti onakvog kakav zaista jeste.

³ I svako ko polaže ovu nadu u njega, čisti sebe kao što je on sam čist.

⁴ Svako ko čini greh krši Zakon, jer greh je bezakonje.

⁵ Vi znate da se Hristos pojavio da ukloni grehe i da je on bez greha.

⁶ Niko ko ostaje u njemu ne živi u grehu, a ko živi u grehu nije ga ni video ni upoznao.

⁷ Dečice, ne dajte da vas ko zavede. Svako ko čini pravdu, pravedan je, kao što je sam Hristos pravedan.

⁸ Ko živi u grehu, od đavola je, jer đavo greši od početka. Sin Božiji je došao zbog ovoga: da uništi dela đavolska.

⁹ Niko ko je od Boga rođen ne živi u grehu, zato što njegovo seme prebiva u njemu. On ne može da živi u grehu, jer je rođen od Boga.

¹⁰ Po ovome se prepoznaju Božija deca i đavolja deca: ko god ne čini pravdu i ne voli svoga brata, ne pripada Bogu.

Volite jedan drugoga

¹¹ Ovo je, naime, poruka koju ste čuli od početka: „Volite jedni druge!“

¹² Ne budite kao Kajin koji je pripadao Zlome, pa je ubio svoga brata. I zašto ga je ubio? Zato što su njegova dela bila zla, a dela njegovog brata pravedna.

¹³ Ne čudite se, braćo, ako vas svet mrzi.

¹⁴ Mi znamo da smo prešli iz smrti u život po tome što volimo braću. Ko ne voli, i dalje je u smrti.

¹⁵ Svako ko mrzi svog brata, jeste bratoubica, a vi znate da ni jedan ubica nema večni život u sebi.

¹⁶ Ljubav smo poznali po tome što je Hristos položio svoj život za nas. Tako smo i mi dužni da položimo svoje živote za braću.

¹⁷ Ako neko živi u blagostanju i vidi svoga brata kako oskudeva, pa ostane ravnodušan prema njemu, može li u sebi imati ljubav prema Bogu?

¹⁸ Dečice, nemojmo voleti samo rečju i jezikom, već delom i istinom.

¹⁹ Po tome ćemo znati da pripadamo istini, pa ćemo umiriti našu savest pred Bogom,

²⁰ ako nas savest u bilo čemu osuđuje. Jer, Bog je veći od naše savesti i on zna sve.

²¹ Voljeni moji, ako nas savest ne osuđuje, tada imamo pouzdanje pred Bogom,

²² pa što god zatražimo od njega to i dobijamo, jer se njegovih zapovesti držimo i činimo ono što je njemu ugodno.

²³ Ovo je njegova zapovest: da verujemo u njegovoga Sina Isusa Hrista i da volimo jedan drugoga onako kako nam je zapovedio.

²⁴ Ko drži njegove zapovesti ostaje u Bogu, i Bog ostaje u njemu. A po ovome znamo da je on u nama: po Duhu kojeg nam je darovao.