Psalmi 73 - Нови српски превод

Књига Трећа Псалми 73–89 Псалам 73

Псалам Асафов.

¹ Зацело је Бог добар Израиљу, и онима чије срце је без мане.

² Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута; кораци се моји скоро исклизаше.

³ Јер сам завидео бахатима гледајући благостање зликоваца.

⁴ Ето, стрепњу од смрти немају, тело им је задригло.

⁵ Људске муке не познају, не страдају са људима.

⁶ Надменост је зато њима као огрлица, огрће их одећа насиља.

⁷ Од дебљине очи своје избечише, зло им срце за границу не зна.

⁸ Исмевају се, говоре злобно и насиљем прете поносито.

⁹ Њихова су уста окренута небесима, а њихов језик земљом шета.

¹⁰ Зато им се њихов народ враћа и обиље воде испијају.

¹¹ И говоре: „Како би Бог знао? Постоји ли знање Свевишњега?“

¹² Гле, такви су зликовци: спокојни довека и богатство гомилају!

¹³ Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао, своје руке невиношћу очистио!

¹⁴ Од јутра до сутра ојађен сам био, јутра су ми доносила казну.

¹⁵ А да сам казао да ћу и ја тако да причам, изневерио бих нараштај твоје деце.

¹⁶ Размишљао сам да разазнам ово, и очима мојим то је мучно било;

¹⁷ док нисам ушао у Божије Светилиште, и схватио њихов свршетак.

¹⁸ Зацело их стављаш на клизаво место, обараш их у руине.

¹⁹ Како су опустошени, у трену су окончали и наглом страхотом докрајчени!

²⁰ Они су попут сна када се неко пробуди. О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.

²¹ Када огорчено беше срце моје и нутрина моја беше прободена,

²² без памети и без знања сам био, пред тобом сам био животиња.

²³ Ипак сам ја са тобом стално, ти ми држиш десну руку.

²⁴ Саветом ме својим водиш, напослетку ћеш ме у славу узети.

²⁵ Кога ја имам на небесима? Поред тебе на земљи ми ништа мило није.

²⁶ Нека ми окопне и тело и срце, Бог је довека стена мога срца и баштина моја.

²⁷ Гле, ено пропашће они од тебе далеки, ти сатиреш сваког ко ти је неверан.

²⁸ Што се мене тиче, добра ми је Божија близина. У Господу Богу себи начинићу уточиште и сва дела твоја објавићу.