Psalmi 69 - Нови српски превод

Псалам 69

Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов

¹ Спаси ме, о, Боже, дођоше до грла воде!

² Потонуо сам у блато дубоко, а нигде ослонца; доспео сам у воде дубоке, бујица ме захватила.

³ Клонуо сам зовући те, промуче ми грло; очи су ми усахнуле чекајући Бога мога.

⁴ Бројнији су ти што ме без разлога мрзе од косе на глави мојој, ти моћници што би да ме збришу, безразложни противници. Враћам, а украо нисам.

⁵ Лудост моју ти познајеш, Боже; греси моји скривени ти нису.

⁶ Нека се због мене не постиде они који у тебе наду своју полажу, Господе, Боже над војскама. Нека се због мене не осрамоте они који те траже, Боже Израиљев.

⁷ Јер ја због тебе трпим презир, лице моје прекрила је брука.

⁸ Браћи својој незнанац постадох, туђинац сам деци моје мајке.

⁹ Изједа ме ревност за твој Дом. Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене.

¹⁰ Плакао сам и постио, и то ми је на презир било.

¹¹ За одећу себи кострет огрнух, и постадох ругло за њих.

¹² О мени причају они што седе на градским вратима и певају песме пијанице.

¹³ А ја се само теби молим, о, Господе, у време повољно; Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању, по верности свог спасења.

¹⁴ Из блата ме ослободи, не дај да потонем; ослободи ме од оних што ме мрзе, од дубоких вода.

¹⁵ Бујица воде нек ме не захвати, нек ме не прогута дубина и ждрело њено нада мном не затвори се.

¹⁶ Услиши ме, Господе, јер је добра милост твоја; по големом милосрђу своме на мене се осврни.

¹⁷ Лице своје од свог слуге не сакривај, јер сам на мукама; похитај, услиши ме.

¹⁸ Приђи ближе души мојој, откупи је; ради мојих противника, избави ме.

¹⁹ Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан; пред тобом су сви душмани моји.

²⁰ Презир ми је срце сломио, разболех се; жудео сам за утехом – никог ниоткуда; за утешитељима – нашао их нисам.

²¹ Пелен су ми у храну ставили, сирће су ми жедном дали да пијем.

²² Нек им сто постане замка, одмазда и клопка;

²³ нек им очи потамне, да не виде, и леђа им се заувек погрбе.

²⁴ Срџбу своју на њих излиј, јарка љутња твоја нека их сустигне.

²⁵ Табор нек им опустоши; не живео нико у њиховим шаторима.

²⁶ Јер они гоне оне што си ударио и јављају јаде оних које си ранио.

²⁷ Кривицу им на кривицу додај, да не уђу у праведност твоју.

²⁸ Избрисани били из Књиге живота, да са праведнима не буду записани.

²⁹ А ја сам сиромах, у боловима сам; спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

³⁰ Име Божије песмом ћу да славим, величаћу га хвалоспевом.

³¹ То ће бити Господу милије од вола и од бика, рогатог папкара.

³² Видеће то понизни, радоваће се; ви, што Бога тражите, нек вам срце буде живо.

³³ Јер убоге Господ чује, не презире заточене своје.

³⁴ Нек га славе небеса, земља, мора и све што се у њима креће.

³⁵ Јер Сион ће Бог да спасе, сазидаће јудејске градове; и они ће их запосести и живеће тамо.

³⁶ И потомци његових слуга то ће да наследе, и они што име његово воле боравиће тамо.