Psalmi 42 - Нови српски превод

Књига Друга Псалми 42–72 Псалам 42

За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.

¹ Као што кошута чезне за потоцима, тако душа моја чезне за тобом, Боже.

² Жедна ми је душа Бога, Бога живога. Када ћу доћи и пред Богом се појавити?

³ Сузе су ми храна и дању и ноћу, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“

⁴ Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима, предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве, с мноштвом које слави празник.

⁵ Што си ми клонула, душо моја, и што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља мог, Бога мог.

⁶ Клонула је душа у мени, зато те спомињем из краја јорданског, и с Ермона, на гори Мисару.

⁷ Дубина дубину дозива хуком слапова твојих, све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.

⁸ Дању Господ шаље своју милост, а ноћу је песма његова са мном – молитва Богу живота мог.

⁹ Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио? Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“

¹⁰ Кости ми се ломе од ругања душмана мојих, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“

¹¹ Што си ми клонула, душо моја, што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља и Бога свог.